Svojstva kaučuka i gume | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Svojstva kaučuka i gume". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Beogradska poslovna skola
SEMINARSKI RAD
Svojstva kaucuka i gume
Proizvodi vulkanizacije
Kaucuk
Kaucuk je materijal koji se dobija procesom polimerizacije i moze biti prirodni i sinteticki.
Prirodni kaucuk dobija se iz lateksa (mlecnog soka) koji je u stvari polimer izoprena nezasicenog ugljovodonika. Lateks je koloidna emulzija kaucuka koja se stvara zasecanjem stabla gumenog drveta koje raste u tropskoj klimi Brazila, Cejlona, Konga, Indonezije, Liberije. Dugogodisnjom selekcijom i kalemljenjem razvijene su razne vrste plantaznog kaucukovog drveta koje dugovecno mogu izlucivati lateks. Na sobnoj temperaturi lateks je veoma elastican (izduzuje se do 80%), kad se ohladi ispod 0ْ C postaje krt, a iznad 50ْ C gubi elasticnost prelazeci u cisto plasticno stanje.
    Sinteticki kaucuk dobija se polimerizacijom sintetickog izoprena ili njegovog njzeg homologa butadiena, kao i derivata butadiena. Potpuno zamenjuje prirodni, a po nekim svojstvima je i bolji; stabilniji je pri povišenim temperaturama, otporniji je na delovanje benzina i ulja, itd. Postoji više vrsta sintetičkog kaučuka, a u elektrotehnici se najčešće primjenjuje etilen-propilen, butil, kloropren, stiren-butidien i silikon kaučuk. Sintetički kaučuk se koristi za elektroizolaciju vodiča i energetskih kablova, izradu složenih slojnih elektroizolacija, izradu masa za zalivanje, izradu elektroizolacijskih dijelova prekidača, utikača i sl. Silikon kaučuk ima povećano radno područje od –65 do +250 C.
    U zavisnosti od temperature razlikujemo 3 fizicka stanja kaucuka:
1. staklasto stanje
2. visokoelasticno stanje
3. stanje viskoznog tecenja.
Mehanicka svojstva kaucuka su:
1. svojstvo cvrstoce (plasticno i elasticno svojstvo)
2. frakciona svojstva (otpornost na trenje)
Vulkanizacijom tj. dejstvom sumpora na prirodni i vestacki kaucuk moze se dobiti ebonit. Odlikuje se dobrim elektroizolacionim osobinama, otpornoscu na hemikalije i neosetljivoscu na delovanje vode. Mana proizvoda od ebonita jeste mala otpornost na savijanje. Od ebonita se pre svega izradjuju kutije i delovi akumulatora, razni delovi elektroopreme kao i sitni delovi skoljke automobila.
Guma
Prirodni ili vestacki kaucuk preradjuje se u gume procesom vulkanizacije koja moze biti vruca ili hladna. Sustina vulkanizacije je uvodjenje sumpora koji bocno povezuje lancaste molekule. Sadrzaj kaucuka u gumi iznosi od 5-95%, a ostalo su sumpor (za meku gumu 4%, za tvrdu 10-20% i 35-50% za veoma tvrdu), plastifikatori, vazelin i parafin (daju dugotrajno meku gumu), zatim aktivni i pasivni punioci koji direktno popravljaju mehanicke osobine, onda antioksidanti, ubrzivaci vulkanizacije, sredstva za bojenje i ponekad mirisna sredstva.
U proizvodnji gume toplim postupkom razlikuju se sledece osnovne faze:
-uplasticenje kaucuka (gnjecenje na povisenoj temperaturi)
-priprema sirove mesavine
-konfekcioniranje
-vulkanizacija (visesatno zagrevanje proizvoda u celicnim matricama na temperaturi od 110-165ْ C i uvodjenje sumpora.
    Najvaznija faza je sam vulkanizacija u toku koje atomi sumpora bocno povezuju lance polimera. Svako bocno povezivanje dovodi do porasta tvrdoce gume, sto znaci da se povecanje sadrzaja sumpora dobija tvrdja i manje elasticna guma, koja uz to brze podleze starenju, gubitku elasticnosti usled oksidacije sumpora. U toku vulkanizacije se nekim gumenim proizvodima kao sto su pneumatici, gumeno platno, creva sa tekstilnim uloscima dodaju zice ili tekstilna ojacavajuca vlakna. Pri vulkanizaciji, termoplastican kaucuk preobrazava se u gumu koja je u stvari duroplast. To znaci da se od starih guma vise ne moze proizvesti takva ili slicna guma. U industrijski razvijenim zemljama, otpadne gume se melju na niskoj temperaturi i tretiraju hemikalijama i toplotom. Pre toga se odstranjuju svi metalni i vlaknasti materijali. Najzad se od tako preradjene gume izradjuju ploce, slabovi, ili granulat koji se mesa sa asfaltom i sluzi kao pokrivni sloj na autoputevima.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET