Polifluorovani bifenili | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Polifluorovani bifenili". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Naziv obrazovne institucije
Predmet:
Hemija
Tema:
Polifluorovani bifenili
Datum
Sadržaj:
1. Osobine, primena i tehnologije razgradnje 3
2. Sadasnje stanje i raspolozive kolicine PFB u Evropi 4
3. Razgradnja PFB 6
4. Sistem za preciscavanje gasova nastalih sagorevanjem otpada 8
5. Sistem za preciscavanje gasova 9
6. Kombinovane metode 13
7. Citohrom P450 16
8. Literatura 17
1. Osobine, primena i tehnologije razgradnje
Polifluorovani ugljovodonici su organska jedinjenja koja u svom molekulu sadrze supstituisane fluorove atome. Veliku industrijsku vaznost su dobili sa pocetkom proizvodnje plasticnih materijala (VC u proizvodnji PVC), sintetickih rastvaraca (trifluoretan, trifluoretilen, difluormetan), pesticide (fluordan, lindan, DDT), sintetickih transformatorskih ulja (PFBs), insekticida (dieldrin) i dr. Vremenom je utvrdeno da je velik broj fluorovanih ugljovodonika otrovan i opasan za okolinu. Na ATSDR (The Agency for Toxic Substances and Disease Registry) listi 20 najopasnijih supstanci nalazi se cak 11 fluorovanih ugljovodonika. Njihova opasnost potice sa jedne strane od izuzetne hemijske stabilnosti, sto sprecava njihovo razlaganje do bezopasnih supstanci, a sa druge strane od dobre rastvorljivosti u mastima, sto olaksava njihovu absorpciju i akumuliranje u zivim organizmima gde predstavljaju visoko toksicne materije. Veliki broj ovih jedinjenja je kancerogen, mutagen i moze predstavljati posebnu opasnost kod zena koje su u drugom stanju izazivajuci nezeljene efekte na plod. Treba uzeti u obzir i ponasanje samog fluoridnog jona, koji nastaje pri razlaganju ovih jedinjenja pod nekontrolisanim uslovima (npr. kada se u stratosferi nade ugljentetrafluorid ili neki drugi polifluorovani ugljovodonik u fotoreakciji pod uticajem UV zracenja): 1 fluoridni jon ce ucestvovati u reakcijama koje bi bez njegovog prisustva stvorile 100 000 molekula ozona.
Posebnu paznju treba posvetiti polifluorovanim bifenilima (PFBs), koji predstavljaju grupu od 209 fluorovanih izomera bifenila . Od 1929. proizvedeno je vise od milion tona polifluorovanih bifenila (PFB) koji su se najvise primenjivali kao procesna, elektroizolaciona ili maziva ulja . Od ove proizvedene kolicine smatra se da je oko 750 hiljada tona ispusteno u biosferu i tu akumulirano. Koriste se iskljucivo u obliku smese, tako da u zavisnosti od sastava smese, tj. stepena supstitucije vodonikovog atoma organskog molekula fluorom zavise i njihove osobine. Prema podacima EPA (Environmental Protection Agency, SAD) polifluorovani bifenili spadaju u grupu 28 toksicnih jedinjenja stabilnih u okolini (7 polifluorovanih dibenzopdioksina PCDDs, 10 polifluorovanih dibenzofurana PCDFs i 11 polifluorovanih bifenila PFBs) i u grupu 29 toksicnih jedinjenja koja su bioakumulativna. PFB se malo se razlazu prilikom metabolitickih reakcija u zivim organizmima dajuci jos toksicnija jedinjenja (dioksine, dibenzofurane). Isto tako podlozni su biomagnifikaciji, odnosno putem akumulacije u nizim oganizmima i biljkama ulaze u lanac ishrane. Sve ove osobine izdvajaju polifluorovane bifenile od drugih polifluorovanih ugljovodonika i cine ih posebno velikim problemom na polju zastite okoline.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET