Kiseline i baze | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kiseline i baze". Rad ima 27 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Negotinska gimnazija
Negotin
Kiseline i baze
(seminarski rad)
Milovan Stanojević IV-4
Negotin
maj 2010.
_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Komisija:
1. ___________________
2. ___________________
3. ___________________
Negotinska gimnazija
Negotin
Kiseline i baze
(seminarski rad)
Mirko Pejčić Milovan Stanojević IV-4
Negotin
maj 2010.
Uvod
Elektrolit
Elektrolit - je termin koji poseduje dva pomalo različita značenja:
Elektrolit - sa tehnične strane gledišta - je naziv za svaku supstanciju koja je sposobna za jonski prenos struje.
Elektroliti u ovom drugom smislu se često dele na tečne i čvrste.
Elektroliti u prvom smislu se uvek mogu ubrojiti u elektrolite u drugom, dok elektroliti u drugom značenju nisu uvek i u prvom.
slabi elektroliti: samo delimično disosuju na jone - H2S, H2SO3, HNO2, CH3COOH.
Kiseline
Opšte osobine je prikazao Robert Bojl:
1. Imaju kiseo ukus
2. Korozivne su
3. Menjaju boju lakmusa iz plave u crvenu
4. Gube svoju kiselost kada se pomešaju sa bazama
5. One koje nemaju oksidacione osobine reaguju sa metalima ispred vodonika u naponskom nizu metala, pri čemu se oslobađa gas vodonik (H2)
6. Reaguju sa oksidima i hidroksidima metala pri čemu daju so i vodu
7. Reaguju sa solima slabije ili više isparljive kiseline, pri čemu nastaje slabija ili više isparljiva kiselina i nova so
8. Vodeni rastvori provode električnu struju
Podela kiselina
-Prema jacini:
1. Jake, potpuno disosovane u vodenom rastvoru.
Hlorovodonicna kiselina:
HCl→ H+ + Cl-
Sumporna kiselina:
H2SO4 → H+ + HSO4-
HSO4- ⇄ H+ + SO42-
2. Slabe, u vodenom rastvoru nalaze se vecinom u obliku nedisosovanihmolekula, mali deo je disosovan na jone.
Sircetna kiselina:
CH3COOH ⇄ H+ + CH3COO-
-Prema sastavu:
1. Binerne(bezkiseonicne) kiseline: HF, HCl, HBr, HI;
H2S, H2Se, H3N;
HCN, HCNS.
2. Oksikiseline: HNO3, H2SO4, HClO3, H3PO4...
-Prema broju vodonikovih atoma:
Monobazne - HCN, HCl, HNO3...
Dvobazne - H2S, H2SO3, H2CO3...
Trobazne - H3PO4, H3AsO4...
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET