Hemijski sastav ćelije - organska jedinjenja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Hemijski sastav ćelije - organska jedinjenja". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet u Novom Pazaru
S E M I N A R S K I R A D
Iz predmeta: Citologija
Tema: Hemijski sastav ćelije-organska jedinjenja
Novi Pazar, 2012.
Sadržaj
Uvod - Ćelija - 2 -
1. HEMJSKI SASTAV ĆELIJE - 3 -
2. GRAĐA, OBLIK I VELIČINA ĆELIJE - 5 -
3. ORGANSKA JEDINJENJA - 7 -
3.1. Ugljeni hidrati - 8 -
3.2. Lipidi - 9 -
3.3. Prоtеini - 9 -
3.4. Nukleinske kiseline - 9 -
ZAKLJUČAK - 11 -
LITERATURA - 12 -
Uvod - Ćelija
Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića. Skup ćelija sličnog ili istog izgleda, embrionalnog porekla i funkcije naziva se tkivo . Nauka koja proučava ćeliju naziva se citologija . U ćeliji se nalaze organska i neorganska jedinjenja . Od neorganskih jedinjenja najzastupljeniji su voda i soli . Od organskih jedinjenja u ćeliji se nalaze ugljeni hidrati , masti i proteini . Oba organska jedinjenja sadrže ugljenik.
Upoznavanje građe i funkcije ćelije predstavlja osnovu za svako dublje proučavanje u biologiji i medicini. Rezultati proučavanja ćelije doprinose poznavanju i normalnog i patološkog stanja organizma.
HEMJSKI SASTAV ĆELIJE
Od 92 prirodna elementa samo 6 elemenata - C, H, N, O, P, S - ulazi u sastav i čini oko 99% zivog tkiva. Ovi elementi, iako se ne nalaze u najobilnijim količinama na zemlji, odabrani su tokom stvaranja zivota zbog svojih povoljnih karakteristika: svi njihovi atomi su mali i laki, u njima su elektroni blizu nukleusa, sposobni da formiraju čvrste i stabilne veze i, sa izuzetkom vodonika, mogu formirati veze sa dva ili viš e atoma. Gotovo svi ovi elementi se javljaju u sastavu jedinjenja.
U živim bićima otkriveno je oko dve trećine elemenata poznatih u hemiji. Opšti pregled elemenata koji ulaze u sastav žive materije pokazuju da njihovu osnovnu masu č ine oni elementi koji u uslovima bisfere formiraju gasove ili jedinjenja koja su lako mobilna. Elementi koji ne obrazuju jedinjenja koja lako migriraju u biosferu nalaze se u živim bićima u sasvim malim količinama, a neki samo u tragovima.
Makroelementi su: kiseonik, vodonik, ugljenik, azot, kalcijum, sumpor, fosfor, kalijum, gvožđe, natrijum i hlor. Medju ovim elementima najviše ima onih koji se nalaze u prirodi obično u gasovitom stanju: kiseonik, vodonik, azot i drugi. Osim njih, u živim bićima se nalaze i neki elementi koji su veoma značajni u fiziološkim procesima u ćelijama iako nisu zastupljeni u većim količinama; to su, na primer, gvožđe, mangan, magnezijum i drugi. Neki od njih su sastavni de o respiratornih pigmenata ili su specifični aktivatori fermentativnih procesa.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET