Gvožđe - rasprostranjenost, dobijanje i hemijske osobine | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Gvožđe - rasprostranjenost, dobijanje i hemijske osobine". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНО-ПРЕХРАМБЕНА ШКОЛА
СТРУЧНИХ СТУДИЈА У ПРОКУПЉУ
СЕМИНАРСКИ РАД
Прокупље, новембар 2009. године
ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНО-ПРЕХРАМБЕНА ШКОЛА
СТРУЧНИХ СТУДИЈА У ПРОКУПЉУ
СЕМИНАРСКИ РАД
ГВОЖЂЕ;
РАСПРОСТРАЊЕНОСТ, ДОБИЈАЊЕ И ХЕМИЈСКЕ ОСОБИНЕ
Прокупље, новембар 2009. године
ГВОЖЂЕ;
РАСПРОСТРАЊЕНОСТ, ДОБИЈАЊЕ И ХЕМИЈСКЕ ОСОБИНЕ
Садржај:
1. Увод 1
2. Теоријски део 2
2.1. Распрострањеност гвожђа 3
2.2. Добијање гвожђа 4
2.2.1. Добијање сировог гвожђа 4
2.2.2. Добијање челика 5
3. Хемијске особине гвожђа 7
3.1. Хемијска једињења гвожђа 8
3.1.1. Једињења гвожђа са оксидациоим бројем +2 8
3.1.2. Једињења гвожђа са оксидационим бројем +3 9
4. Закључак 10
5. Литература 12
1. УВОД
Гвожђе, ферум, Fe, је хемијски елемент VIII групе Периодног система. Његов редни број је 26, а релативна атомска маса 55,847. Чисто гвожђе је сјајан, сребрнобео пластичан метал, тачке топљења 1539оС и тачке кључања 2700оС. Густина гвожђа је 7,9g/cm. Кристална структура гвожђа је просторно центрирана коцка.6
1
2. ТЕОРИЈСКИ ДЕО
2
2.1. Распрострањеност гвожђа
Гвожђе су људи употребљавали пре четири хиљаде година. Прво гвожђе које су људи употребљавали и са којим је започело гвоздено доба било је пореклом из васионе, што се закључује на основу чињенице да прва гвоздена оруђа садрже исти проценат никла, као и метеорско гвожђе.
По својој распрострањености у Земљиној кори гвожђе долази на четврто место, одмах иза алуминијума са 5,1%. У природи се врло ретко јавља у елементарном стању. Већа количина гвожђа улази у састав многобројних силикатних стена, чијим распадањем долази у земљу. Одавде га биљке користе, а преко ових животиње и човек. Гвожђе је веома важан биогени елеменат, јер је неопходан састојак биљних и животињских организама. Људски организам просечно садржи 3-3,5g гвожђа. Преко 70% од ове количине је састојак црвене крвне боје- хемоглобина, који је преносилац кисеоника. Недостатак гвожђа проузрокује анемију и општу слабост код људи, а код биљака болест "хлорозу" која се манифестује губитком зелене боје лишћа.
Гвожђе се у природи најчешће налази у облику својих оксидних, карбонатних, силикатних и сулфидних руда.
Од оксидних руда најпознатије су:
магнетит Fe3O4;
хематит Fe2O3;
лимонит Fe2O3 x nH2O итд.
Од сулфидних руда гвожђа најважније су:
пирит FeS2 и
хелкопирит CuFeS2.
Од карбонатних:
сидерит FeCO3.
Највећа налазишта руда гвожђа налазе се у Русији, Шпанији, Америци, Шведској, Немачкој итд. У Србији највећа налазишта су на Копаонику, а има их и у Босни и Херцеговини, Македонији и Словенији.
3
2.2. Добијање гвожђа
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET