Emulzije, primena u štamparstvu | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Emulzije, primena u štamparstvu". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
Fakultet Tehnickih nauka
Novi Sad
Seminarski rad:
Emulzije, primena u štamparstvu
Jelena Kiurski Đurđa Balać Gi 54/2011
Sadržaj
SADRŽAJ………………………………………………………………………………………..2
I Teorijski prikaz
Obrazovanje koloidnih sistem...................................................................... ..........3
Emulzije..............................................................................................................................4
Mikroemulzije......................................................................................................................5
Tipovi Emulzija....................................................................................................................5
Fizičke osobine Emulzija......................................................................................................6
Optičke osobine emulzija......................................................................................................7
Električne osobine emulzija.................................................................................................8
Viskozitet emulzija................................................................................................................8
Stabilnost emulzija..............................................................................................................10
Sparivanje emulzija............................................................................................................12
Vidovi nestabilnosti emulzija............................................................................................13
Određivanje stabilnosti emulzija........................................................................................13
Razrušavanje emulzija.......................................................................................................13
II Emulzije u stamparstvu
Emulzije u stamparstvu.......................................................................................... 14
SBQ fotopolimerne emulzije..............................................................................................15
Fotoemulzije za štampanje na keramici………………………………………….………..16
Sito štampa………………………………………………………………………………17
Zaključak...........................................................................................................................18
Literatura…………………………………...…………………………………………… 19
Obrazovanje koloidnih sistema
Koloidni sistem sadrzi individalne črstice prečnika 1-100 nm, odnosno, velike molekule sa 10 3 - 109 atoma.
Koloidni sistem mogu mogu da se javljaju u raylicitim oblicima, a nastaju bilo dispergovanjem ili rastvaranjem grubljeg materijala, bilo agregacijom ili kondenzacijom malih molekula.
Disperyni sistemi koji sadrže dispergovane čestice koloidnih veličina, za razliku od pravih rastvora, nazivaju se koloidni so li (sol je reč izvedena od latinske reči solutio).
Koloidni sistemi su na primer:
Disperzije . – Nastaju raspodeljivanjem-dispergovanjem nekog materijala u indiferentnom medijumu- nerastvaraču. Mogu da razlikuju grube disprezije (suspenzije, emulzije ) i koloidni soli, ako su dispergovane čestice koloidnih veličina tj. 1-100 um, a kod praškastog materijala i do 100 um, pa i veće.
Disperzije, odnosno koloidni soli, mogu da se formiraju na dva nacina:
Dispergovanjem i to: mehaničkim dejstvom, u koloidni mlinovima ili homogenizerima, ultrazvučnom energijom, električnim metodama i hemijskim dispergovanjem – peptizacijom;
Agregacijom, kristalizacijom i kondezacijom molekula ili atoma, što može da se izazove smanjenjem rastvorljivosti, prezasićenjem, hemijskim reakcijama, i dr.
Koloidni micelarni rastvori, ili micelarni koloidi. – Nastaju spontano, prostim rastvaranjem i agregacijom niskomolekulskih jedinjenja čiji molekuli imaju specifičnu građu i koja se nazivaju površisnki aktivne materije (PAM). Molekuli površinski aktivnih materije tako su građeni da sadrže polarni deo (hidrofilni) i nepolarni deo
(hidrofobni) i tu spadaju na primer sapuni deterdženti, emulgatori i dr. PAM imaju jako izražnu tendeciju da obrazuju agregate, odnosno micele koloidnih dimenzija, i u polarnim i u nepolarnim rastvaračima, kada koncentracija pređe neku kritičnu vrednost (ckr)
Makromolekulski rastvori. – Nastaju spontanim rastvaranjem makromolekulskih materija u pogodnom rastvaraču, do pojedinačnih molekula, molekulske mase veče od 10.000.
Geli. – Nastaju bilo bubrenjem makromolekulskih materija, bilo agregiranjem, odnosno želiranjem iz rastvora.
Emulzije
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET