Biodegradabilni polimeri | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Biodegradabilni polimeri". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Biodegradabilni polimeri
Seminarski rad iz predmeta Reciklaža polimernih materijala
Novi Sad, oktobar 2009.
Sadržaj:
Istorijat razvoja................................................................... 2
Definicija biodegradabilnih polimera................................ 2
Hemija biodegradabilnih polimera.................................... 3
Prirodni biodegradabilni polimeri............................... 3
Sintetisani biodegradabilni polimeri........................... 4
Kombinovani biopolimeri........................................... 5
Mehanizam razgradnje................................................ 7
Aditivi......................................................................... 8
Primena................................................................................. 8
Ambalaža i kese........................................................... 8
Medicina...................................................................... 9
4.3 Veštačka đubriva......................................................... 11
5.0 Zaključak.............................................................................. 12
6.0 Literatura.............................................................................. 13
1.0 Istorijat razvoja
Komercijalni sintetski polimeri su usavršavani u pravcu zaštite materijala od razgradnje pod dejstvom svetlosti, mikroorganizama, toplote, poboljšanju mehaničkih osobina i dejstvu drugih spoljašnjih uticaja. Tokom devedesetih godina dvadesetog veka, za vreme takozvane “landfill” (eng. zemljište, polje) krize javio se imperativ za usavršavanje tadašnjih konvencionalnih proizvoda za poboljšanje karakteristika zemljišta. Pojavila se nova ideja o razvoju materijala koji se ne bi morali uklanjati iz zemljišta, već bi se potpuno razgradili bez negativnih postfekata. U početku, ova ideja nije bila prihvaćena od strane naučnika. Međutim, nekoliko kompanije su uložile sredstva u razvoj polimera razgradivih pod dejstvom svetlosti i mirkoorganizama, baziranih na strukturi smola. Ne uvidevši moguću komercijalnu vrednost, prestali su sa daljim istraživanjem.
U narednim godinama, u razvoj polimera ulagani su izuzetno veliki napori i sredstva. Na samom kraju dvadesetog veka, prema istraživanju forme Mulder u Evropi se priozvodilo prosečno 100 kg plastike po glavi čoveka. Uz sve polimere, razvijali su se i biodegradabilni, što je rezultovalo da u julu 2000. godine budu prihvaćeni od strane ASTM i ISO organizacija, izvršena je njihova standardizaicija i počela masovna kontrolisana proizvodnja.
2.0 Definicija biodegradabilnih polimera
“Biodegradabilni polimeri su degradabilne plastike kod kojih se razlaganje odvija pod dejstvom mikroorganizama koji se nalaze u prirodi, kao što su bakterije, gljivice i alge.” Ovo je prvobitna definicija biodegradabilnih polimera. Ona se razvijala godinama, i ni jedan novi polimer ne može da dobije sertifikat ako ne ispunjava svaku stavku propisanu od strane predodređenog standarda.
3.0 Hemija biodegradabilnih polimera
Svaka diskusija o hemiji polimera kreće od pitanja da li je polimer prirodnog porekla ili je sintetisan, odnosno pitanje da li je moguće obnavljenje izvora polimera ili ne. Biodegradabilini polimeri mogu da budu priridnog porekla i sintetisani, iz obnovlivih izvora i izvora koji se ne mogu obnavljati. Na primer, prirodni biopolimeri se dobijaju gajenjem određenih useva, što može da uključi upotrebu veštačkih đubriva, herbicida ili pesticida koji imaju značajne posledice na zemljište ukoliko se ne koriste na propisan način. Gotovo svaki biodegradabilni polimer se ne uzima direktno iz priride, već se ekstrakuje iz sirovina i zatim prećišćava. Ovi procesi mogu da zahteva upotrebu određenih hemiskih sredstava, vode, energiju... Opravdanost, što novčana, što po pitanju zaštite životne sredine su neizbežan faktor pri priozvodnji svakog polimera, kao i bilo kod proizvoda.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET