Antioksidansi u hrani i ishrani | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Antioksidansi u hrani i ishrani". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


ANTIOKSIDANSI U HRANI I ISHRANI
UVOD
Antioksidansi su hemikalije koje se nalaze u hrani. Pomažu u borbi protiv potencijalno štetnih učinaka nestabilnih materija koje se nazivaju slobodni radikali. Slobodni radikali su hemikalije koje se u telu stvaraju tokom uobičajnih metaboličkih procesa i tokom trošenja telesnih ćelija. Slobodni radikali stvaraju se u mnogim situacijama kao sto su konzumiranje životinjskih masti i prerađene hrane (beli šećer, belo brašno), zagađena okolina, korišćenje aditiva i boja u hrani, medicinski tretmani,uključujući lekove, bakterijske infekcije, zračenje, obrada hrane u mikrotalasnoj rerni, cigarete, stres i mnoge druge stvari. Antioksidansi spašavaju zdrave telesne ćelije brisanjem nekih slobodnih radikala koji bi ih u suprotnom oštetili, a na taj način pomažu u smanjivanju njihovog opasnog delovanja. Naša tela proizvode sopstvene antioksidanse, ali takođe koriste i antioksidanse iz hrane koju jedemo. Istraživanja su dokazala delotvornost uzimanja hrane bogate antioksidansima, koji, zajedno s aktivnim, uravnoteženim stilom života, mogu pomoći u smanjivanju rizika od određenih vrsta raka i bolesti srca. Danas se smatra da su neke bolesti upravo rezultat neodgovarajućeg unosa antioksidantskih nutrijenata iz hrane. U tom smislu, izuzetno je povećan interes za antioksidansima, posebno onima iz prirodnih izvora. Voće i povrće njihov su primarni izvor, najviše karotenoida i vitamina C.
ANTIOKSIDANSI I OKSIDANSI
Kiseonik nam daje život, ali u organizmu može biti zloćudan i tako doprineti pojavi teških bolesti. Naše ćelije su stalno opsedute toksičnim oblicima kiseonika. Napadi stalnih eksplozija iz kiseoničnih reakcija doprinose začepljenju arterija, zatim podstiču poremećaje u nervnom sistemu, doprinose pojavi malignih bolesti, starenju...U našem organizmu stalna je borba odmetnutih molekula kiseonika – oksidansi i odbrambenih snaga organizma – antioksidansi. Iako naši oksidansi mogu biti korisni , mnogi su agresivni i štetni jer napadaju ćelije, cepaju im membrane, kvare njihov genetski materijal, teraju mast da užegne i ostavlaju ćelije da umru. Taj poces traje godinama i skoro da je neprimetan sve do pojave simptoma bolesti kao što su razna zapaljenja, pogoršanje vida , slaba koncentracija , rak i drugo. .
Oksidansi su otpadni proizvodi normalnih funkcija organizma, kao što su disanje i imune reakcije. Mnogi oksidansi dolaze iz sredine u kojoj živimo a naročito je štetno jonizirajuće zračenje, zagađen vazduh, duvanski dim, pesticidi, hemijske industrijske supstance i droga. . .
Najbolje su ispitani kiseonični slobodni radikali, oni su naelektrisani i pošto su izgubili jedan od elektrona koji im daju stabilnost oni pokušavaju ga otmu , uništavajući tako zdrave ćelije, pritom stvarajući i nove grupe slobodnih radikala. Oni mogu da napadnu genetski materijal ćelije terajući ga na mutaciju što je prvi korak do pojave raka. Napadaju i masne delove ćelijskih membrana što može potpuno da poremeti građu ćelijske membrane. .
Nasuprot njima antioksidansi koje unosimo hranom bore se za zaštitu ćelija odbijajući razorne molekule kiseonika, ali oksidansi su uporni u svom nastojanju da savladaju pozitivno delovanje antioksidanasa. .
Zato treba izbegavati zagađivače i unositi antioksidanse preko hrane kao što su voće i porvće. Već je otkriveno mnogo snažnih biljnih antioksidanasa: lutein, glutation, kvercetin, likopin, zatim vitamini E i C i selen.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET