Analiza mesa | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Analiza mesa". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Visoka zdravstvena škola strukovnih studija u Beogradu
Studijski program: Strukovno sanitarni ekoloski inžinjer
S E M I N A R S K I R A D
Oblast: Sanitarna hemija
Tema: Analiza mesa
Uvod:
Upotreba mesa u ishrani ljudi stara je koliko i ljudski rod. O tome postoje brojni dokazi iz evolutivne istorije ishrane ljudi. Stvaran nutritivni znacaj mesa u ishrani ljudi definisan je tek polovinom prošlog, dvadesetog veka. U strucnim i naucnim publikacijama prve polovine dvadesetog veka cesto se pisalo o nutritivnoj vrednosti mesa. Hinman i Harris (1947) navode da covek može da živi godinu dana hraneci se iskljucivo mesom. Oni, medjutim, kažu i to da je za dobro zdravlje neophodan pravilan odnos svih vrsta osnovne hrane u ishrani ljudi.Pored cisto nutritivnog aspekta ishrane mesom, ne treba zanemariti ni zadovoljstvo pri pripremanju raznovrsnih jela od mesa i užitak pri njihovom jelu, prvenstveno zbog njihovih specificnih senzornih svojstava – ukusa i mirisa.
Meso najčešće označava životinjsku telesnu materiju koja se koristi kao hrana. Pri tome se najčešće misli na skeletne mišiće i okolno vezivno tkivo, no pod mesom se mogu podrazumevati i drugi delovi životinjskih tela koji se koriste u ishrani: pluća, srce, jetra, koža, mozak, hrskavica i bubrezi. U slučaju mesa morske faune, može se raditi i o celim telima.
1.
Uzimanje uzorka mesa I priprema za analizu
Ako se određuje hranljiva vrednost uzimaju se uzorci sa raznih delova komada mesa ili raznih delova trupa. Ako se vrši pregled na ukvarenost mesa uzimaju se oni delovi mesa koji po izgledu, boji I mirisu ne odgovaraju svežem mesu. Teško je dobiti prosečan uzorak sirovog mesa, jer su pojedini delovi tela različitog sastava, zato se uzimaju vece kolicine 1-2 kg mesa. Od isecenog mesa za analizu se uzima 200-500 g. Uzorci se stavljaju u čiste boce sa staklenim zatvaračem i moraju se sto pre isptati,kako ne bi došlo do organoleptičkih promena, kvarenja mesa i isparavanja vode.
Prosečan uzorak za analizu dobija se tako sto se meso posle odstranjivanja kostiju isitni mašinom za mlevenje,samleveno meso se promesa I ponovo se samelje 2-4 puta. Samleveni uzorak se homogenizuje mesanjem u tarioniku (tučkom) prebacimo u dve boce koje se dobro zatvore. Iz jedne boce se uzimaju potrebne količine za analizu, a druga se čuva na 5oC i služi kao rezerva.
Od malih kobasica uzima se jedna ili više od cele partije,a od vecih razni delovi iz sredine I kraja ukupna količina uzorka treba da bude 250g. Uzorci se usitne I čuvaju u staklenim dobro zatvorenim posudama na ledu.
Konzerve
Uzima se orginalno pakovanje,broj uzoraka zavisi od veličine partije I uzima se 1%.
2.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET