Uticaj geografskog položaja na razmeštaj stanovništva | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Uticaj geografskog položaja na razmeštaj stanovništva". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Универзитет у Београду
Географски факултет
Утицај географског положаја на размештај становништва
Професор : Милорад Пецељ Дијана Ђурић 12/08
Асистент : Иван Самарџић Невена Ђурић 17/08
Београд, 2010.
Садржај :
Увод...........................................................................................................3
Размештај становништва......................................................................6
Историјски подаци..............................................................................6
Географски фактор..............................................................................7
Услови настанка и развоја града........................................................8
Највећи светски градови...................................................................11
Стање у Србији и бившој Југославији.............................................12
Београд...............................................................................................13
Бијељина.............................................................................................14
Закључак............................................................................................... 15
Увод
Становништво једне географске територије представља скуп људи који живе на њој. Људско становништво је предмет изучавања више наука, као што су демографија, социологија, друштвена географија и друге. Статистиком становништва се мере промене њеног броја у простору и времену. Најчешће коришћена статистика становништва је Број становника.
На планети Земљи живи преко 6.5 милијарди становника (према подацима из 2001.године). Пре аграрне револуције број становника на Земљи је био између 6 и 20 милиона. Почетком нове ере тај број је износио између 250 и 300 милиона, 1800. године тај број се попео на милијадру, почетком деведесетих година прошлог века на 5 милијарди да би данас био преко 6.5 милијарди. Прогнозира се да ће до 2050. године на свету живети око 9 милијарди становника.
Размештај становништва није равномеран, неки простори су пренасељени , док на неким нема услова за човеков живот. Најнасењенији простори су приобални делови и долине великих река. Ту живи око 50% светског становништва. На размештај становништва утичу бројни фактори :
Географски положај локалитета
Устројство површине
Клима
Минерални ресурси
Енергетски ресурси
Водни ресурси
Земљишни ресурси
Ваздух као компонента животне средине
Биогени ресурси.
Поред природних фактора, на размештај становништва утичу и друштвени фактори попут развијености дате државе, социјалног статуса, културе, религије и др. Неразвијене земље су по правилу гушће насељене и имају далеко већи број становника него развијене. Најгушће насељен континент је Азија а најмање Аустралија.
Најмногобројније земље на свету су :
Народна Република Кина (1 306 313 812)
Индија (1 080 264 388)
САД (306 845 019)
Индонезија (241 973 879)
Бразил (186 112 794)
Пакистан (162 419 946)
Бангладеш (144 319 628)
Русија (144 319 628)
Нигерија (128 771 988)
Јапан (127 417 244)
Првих пет земаља обухвата скоро половину укупног светског становништва.
Најгушће насељене државе света су :
Монако (16 398 ст/km2),
Малта (1 282 ст/km2),
Холандија (395 ст/km2),
Хонг Конг (6 688 ст/km2),
Сингапур (6 430 ст/km2),
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET