Razvoj geografije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Razvoj geografije". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Увод
Израз географија етимолошки води порекло од грчких речи gea – што значи земља,земаљски и logos – што значи наука. Термин географија у изворном смислу значи земљопис. Назив земљопис одговара почетној фази развоја географије, пре њеног научног утемељивања и ова фаза у развоју географије се назива дескриптивна или енциклопедијска фаза. Она представља претходницу развоја научне географије. У научну литературу термин географија уводи први пут Ератостен Киренски, антички географ, у 3. веку пре нове ере. Ератостен је у свом делу „Географија“ дефинисао географију као графичко представљање Земљине површине.
Може се слободно рећи да је географија млада наука,јер се у дугом процесу диференцијације у науци осамосталила у новије доба, крајем 18. и почетком 19. века. Међутим, географска знања стара су колико и сама људска цивилизација. У свом почетном стадијуму научног развоја, као и данас у разним земљама света, има особене развојне путеве који одговарају специфичним условима и приликама у свакој држави понаособ. Због тога се може говорити о различитим путевима њеног развоја у појединим деловима света и државама.
Развој географије у Србији
Временом, са развојем школства у Србији, научна географија почиње да се развија и другим српским универзитетским и научним центрима – Нишу, Новом Саду и Приштини. Ипак, водеће место у развоју научне географије у Србији има Географски факултет у Београду.
Географски факултет у Београду
Од оснивања до данас београдска географска школа у Србији има водеће место у развоју научне географије и примени научних резултата у различитим подручјима друштвене праксе, као што су : просторно планирање, урбанистичко планирање, рурално планирање, заштита и унапређење животне средине. Географске идеје, концепције и свеукупна достигнућа временом су се ширила и ван Београда. Формирање друдих географских институција и асоцијација како у Србији, тако и у суседним земљама, и у прошлости и у новије време, праћено је снажном подршком и свеукупном помоћи нашег првог и водећег географског центра у Београду.С обзиром на то може се рећи да је садашњи Географски фаултет у Београду, који наставља традицију Цвијићеве географске школе, иницијатор и носилац развоја и афирмације научне географије у српским и суседним земљама.
Настанку данашњег факултета претходи дуг развојни пут, од увођења универзитетске наставе географије до формирања институције која се професионално бави научном географијом.Сматра се да универзитетска настава географије почиње отварањем Лицеја у Крагујевцу 1838. године, који је 1841. премештен у Београд. Указом Александра Карађорђевића, књаза Србије, из 1853. године на Природно – техничком одељењу Лицеја се уводи физичка географија, као један од 12 наставних предмета. Године 1863. Лицеј прераста у Велику школу, а она 1905. у Универзитет у Београду. 1883. године је основан Географски завод, чији је први управник био Јован Цвијић.
Знаменити географи у Србији
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET