Olujni vetrovi u Evropi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Olujni vetrovi u Evropi". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj
Uvod.......................................................................................2
Strukture i vrste vetra..........................................................2
Vetrovi na teritoriji Srbije...................................................3
Štete prouzrokovane vetrovima..........................................4
Odredjivanje brzine i vrste vetra........................................5
Olujni vetrovi na tlu Evrope...............................................7
Istorijski i rušilački vetrovi na tlu Evrope.........................8
Jaki olujni vetrovi na tlu Evrope izmedju 1950 i 1999......9
Jaki olujni vetrovi na tlu Evrope od 2000 godine.............11
Prikupljeni podaci za olujne vetrove na teritoriji Srbije.13
Zakljucak i literatura..........................................................15
1.Uvod
Vetar je horizontalno ili približno horizontalno kretanje vazdušnih masa u odnosu na površinu Zemlje , nastalo usled nejednakog vazdušnog pritiska na raznim tačkama zemljine površine izazvanog nejednakim zagrevanjem vazduha. Vetar je kretanje vazduha od polja visokog pritiska prema poljima niskog pritiska.Vazduh nastavlja da se kreće sve dok se ne eliminiše razlika u pritisku i dostigne ravnoteža. Kada je čestica vazduha pokrenuta, ona se ne kreće tačno u smeru gradijenta pritiska, kako se to očekuje. Drugim rečima, vetar ne duva direktno najkraćim putem iz oblasti višeg ka oblasti nižeg pritiska. To znači da postoje neke druge sile koje deluju na čestice vazduha u kretanju. To su: sila trenja i devijacijska (Koriolisova) sila. Sila trenja „koči“, a Koriolisova sila „skreće“ čestice vazduha sa njihovog pravolinijskog puta. Na kraju se javlja i centrifugalna sila koja deluje kod svakog krivolinijskog kretanja. Ne treba zaboraviti ni silu teže, koja sva tela privlači ka centru Zemlje. Za razliku od ostalih klimatskih elemenata, vetar nije skalar, već je vektorska veličina. To znači da je potpuno definisan sa tri elementa: pravac, smer i intenzitet. Ipak, u praksi je vetar odredjen sa dva elementa, i to: pravcem(koji podrazumeva i smer) i brzinom ili jačinom.Pravac vetra predstavlja stranu sveta sa koje vetar duva (N, E, S, W i njihove kombinacije). Brzina vetra je put koji vazdušne čestice predju u jedinici vremena (m/s). Jačina vetra je efekat njegovog dejstva na odredjene predmete (Boforova skala).
Vetar kao klimatski element je toliko važan, da se nekada posmatra i kao faktor koji odredjuje i ostale klimatske elemente. Naime, promena pravca vetra (posebno u umerenim širinama) može za vrlo kratko vreme da dovede do promene i ostalih klimatskih elemenata, pre svega temperature, vlažnosti, oblačnosti, padavina itd. Vetar donosi sa sobom odlike one klime odakle duva. Pored toga što vetar utiče na druge klimatske elemente, on ima neposredan uticaj i na čoveka i njegove delatnosti, kao i na vegetaciju. Instrumenti za registrovanje vetra su vetrokaz(vetrulja), anemometari anemograf (prvi služi za odredjivanje srednje brzine vetra,a drugi neprestano registruje brzinu vetra a neki i smer). Pomoću ovih instrumenata se meri pravac (vetrokaz i anemograf) i brzina vetra (sva tri instrumenta), a jačina se odredjuje bez instrumenata, korišćenjem Boforove skale. Pošto vetar neprekidno menja svoj pravac i brzinu, osmatra se srednji pravac iz koga vetar duva (a ne trenutni), kao i srednja brzina vetra (a ne trenutna) na 10 metara iznad tla. (Jasmina Šijak,Novi Sad,2011)
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET