Istanbul | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Istanbul". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Географски факултет
Универзитет у Београду
Истанбул
Семинарски рад
Београд
1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ
Карта 1. Положај Истанбула у оквиру Турске
Истанбул се налази на око 40° 58′ северне географске ширине и 28° 50′ источне географске дужине, у оквиру истоимене провинције (чији је и главни град), која се граничи са провинцијама Текирдаг и Кочели. Истанбул представља природна врата између два континента, Европе и Азије. Ова карактеристика је била пресудна приликом његовог насељавања и веома брзог развоја као грчке трговачке колоније. Такође је значајно што се град налази на мореузу Босфор, који повезује Мраморно (преко њега је повезан са Средоземним морем) и Црно море, тако да је још од давнина био једна од најзначајнијих лука света (залив Златни рог, на европској страни Истанбула, имао је идеалне природне услове за лоцирање луке). Тај стратешки повољан положај је често представљао и опасност за истанбулске зидине јер су многи освајачи током дуге историје града покушавали да га освоје.
Истанбул се налази на седам брежуљака, шире градско подручије има површину од 5.712 km2 (уже подручје града има површину од 1.991 km2 ) и простире се 100 km у правцу исток-запад и 38 km у правцу север-југ. Град је организован у 54 општине и може се поделити на три веће целине: стари Истанбул, који лежи на јужним обалама 7 km дугог залива Златни рог, Галату са Бејоглуом и осталим модерним четвртима на његовој северној обали и Ускудар са Кадикејом на азијској обали Босфора. У састав града улази и група острва у Мраморном мору, позната као Принчевска острва.
Стари Истанбул се простире од рта Сераљо (Сарајбурну) до Теодосијевих зидова и делимично је сачувао свој традиционални изглед са уским улицама и многобројним базарима и наравно највећим бројем споменика, нарочито на Султанахмету (Плава џамија, Света Софија), док су подземне цистерне, царска палата Топкапи и Археолошки музеј на малој удаљености која се савлађује пешке. До старог дела Истанбула стиже се преко моста Галата који се завршава на тргу Еминени, на коме се уздиже Нова џамија, док је десно Сулејманија (џамија Сулејмана Величанственог). Уз трг је и железничка станица Сиркеџи. Централни део старог града смештен је на трећем од седам истанбулских брежуљака и до њега води широк, прав пут Диван Јолу, од трга Султанахмет до Бајазитовог трга. Ово је у доба старе Византије била главна улица царске престонице, а данас је важна саобраћајница овог дела града. Квартови изван центра старог града су Фенер (седиште Цариградске патријаршије), Балат (већином насељен Јеврејима) и Ајвансарај, и у њима се још могу видети дрвене кућице са простртим вешом и некалдрмисане и неасвалтиране уличице и стазе, што је печат који дају бројне досељене породице из Анадолије. Треба спомнути и кварт Ејуп који је некада био град летњиковаца, цвећа и воде (о чему сведочи понека сачувана фонтана),а данас је то суморан крај са бетонским зградама, фабрикама и станбеним блоковима.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET