Globalno zagrevanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Globalno zagrevanje". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

GEOGRAFSKI FAKULTET
UNIVERZITET U BEOGRADU
SEMINARSKI RAD
TEMA: Globalno zagrevanje
Decembar, 20.. . godine
Sadržaj
1. Uvod……………………………………………………………….3
2. Proces globalnog zagrevanja……………………………………....4
3. Uzroci globalnog zagrevanja……………………………………....6
4. Posledice globalnog zagrevanja…………………………………....7
5. Klimatske izbeglice………………………………………………...8
6. Kjoto protokol……………………………………………………...8
7. Zaključak………………………………………………………….10
8. Literatura…………………………………………………………..11
Uvod
Globalno zagrevanje je rast temperature najnižih slojeva Zemljine atmosfere. Mnogima može izgledati nerealno da će biti nečeg lošeg u tome što će na planeti biti malo toplije, međutim globalni porast temperature bi mogao uticati na uslove života na našoj planeti, a možda bi čak doveo do toga da život ljudi na planeti više i ne bude moguć. Sa povećanjem temperature tropske oblasti bi počele da se šire od ekvatora. Klima bi se totalno promenila, za promenom klime sledila bi promena flore i faune svih krajeva na planeti. Došlo bi do velikih poremećaja u lancima ishrane. Hrane bi bilo sve manje, ali zato vode sve više. Led u polarnim oblastima bi počeo da se topi, a bilo bi i mnogo više padavina. Topljenje lednika bi dovelo do podizanja nivoa svetskog mora i to možda čak i za nekoliko metara, a to ne znači da bi se samo morske obale podigle, već bi porasle i reke i jezera. Ovo bi dovelo do plavljenja područja na kojima živi oko 1/3 ukupnog stanovništva. Ovo nije ni malo lep scenario, ali ako ljudi budu mislil da se ovo ne može desiti i ne počnu intenzivno da rade na smanjenju zagađenja, posledice globalnog zagrevanja mogu postati bitan faktor u našim životima.
Proces globalnog zagrevanja
Opšte je poznata činjenica da ukoliko je ugao Sun čevih zraka veći, utoliko je i veće zagrevanje topografske površine jer njihov snop zagreva manju površinu i veću dubinu. Godišnje varijacije toplotnog zagrevanja topografske površine osećaju se do 15m, odnosno do dubine neutralnog sloja. Osim osunčavanja, važno je poznavati i globalno zračenje sunca, tj. zračenje koje topografska površina prima od Sunca i predstavlja zbir direktnog zračenja Sunca i difuznog zračenja atmosfere. Intenzitet globalnog zračenja izrazito se povećava od kraja zime do proleća, pokazuje najviše vrednosti od maja do avgusta, a naglo se smanjuje od kraja leta do jeseni.
Od industrijske revolucije, antropogeni faktori postaju sve značajniji u promeni klimatskih uslova na Zemlji. Stalnim rastom broja stanovnika rasla je i proizvodnja, a sa njom i porast emisije CO2 i drugih štetnih gasova što za posledicu daje porast srednje temperature, tj. globalno otopljavanje. Naučnim istraživanjem je utvrđeno da ako se ovakav trend otopljavanja nastavi, da bi sledeć ih sto godina temperatura mogla porasti od 1- 6°C.
Trenutno povećanje temperature iznosi 0,8 °C. Ukoliko bi došlo do povećanja od 1°C, došlo bi do otapanja arktičkog leda, promene putanje kretanja toplih morskih struja, regionalne i opšte cirkulacije atmosfere, a to bi za posledicu imalo i povećanje aridnih oblasti na Zemlji. Ako se povećanje nastavi i temperatura poraste za 3°C javiće se proces superoluja, a najbolji pokazatelj nam je da današnji uragani imaju snagu od 1-5, dodatnim povećanjem temperature snaga bi porasla 0,5-1.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET