Fenikija (makedonski) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Fenikija (makedonski)". Rad ima 23 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УНИВЕРЗИТЕТ ``СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ`` СКОПЈЕ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ИНСТИТУТ ЗА ГЕОГРАФИЈА
Семинарска работа по предметот:
Matemati~ka geografija
На тема:
FENIKIJA
Скопје, 2010 година
S O D R @ I N A :
Obrazuvawe na fenikiskite dr`avi.…………….…..….. 3
Op{t pregled na politi~kata
istorija na fenikiskoto carstvo………..............................5
Stopansko, op{testveno i dr`avno ureduvawe na fenikiskoto carstvo.………………..……...7
Socijalno ekonomski odnosi.………………….…………..11
Trgovija.………………….………………………………..…..15
Moreplovstvo i kolonii.………………….…………...…..17
Fenikiska kultura.………………….……………………....20
Koristena literatura.………………….…….………….....23
1. Obrazuvawe na fenikiskite dr`avi
Pod Fenikija se podrazbira tesniot krajbre`en del na Sirija od Tir na jug do Ugarit na sever. Na istok se prostiraat Libanskite planini pokrieni so gusti {umi. Na oddelni mesta planinite se dobli`uvaat do samiot breg i kako karpi se spu{taat vo moreto. Malku zemja imalo pogodna za zemjodelstvo, no po~vata bila neobi~no plodna. Na planinskite padini najmnogu se razvivalo ovo{tarstvoto. Na ovoj prostor vo minatoto imalo pove}e od deset primorski gradovi , a sekoj od niv bil politi~ki centar na oblasta {to mu pripa|ala.
Fenikijcite vo anti~kiot svet va`ele kako neumorni moreplovci i trgovci.
Primeniot gr~ki naziv vo istoriskata nauka “Fenikijci” e usloven. Samiot narod {to `iveel vo drevnosta na Fenikija ne se narekuval sebe si so toa ime. Pretcite na Fenikijcite `iveele do III milenium pred na{ata era vo ju`nite i zapadnite oblasti na Palestina. Tie se delele na plemiwa, {to zboruvale na semitskite jazici. Vo III milenium pred na{ata era po~nalo prodiraweto na pretcite na Fenikijcite na sever pokraj bregot na Sredozemnoto more.
Tie plemiwa formirale na sirijskiot breg na Sredozemnoto more svoi prvi naselbi - idnite gradovi Ugarit, Gebal (Biblos, gr~ki naziv) i Sidon. Malku podocna bil formiran i gradot Tir. Tie naselbi bile, verojatno, ribarski op{tinski naselbi. No naskoro tie naselbi se pretvorile vo gradovi i stanale centri na oblastite kon koi pripa|ale i vo koi se naseluvale vo selski op{tini novodojdenite `iteli.
Procesot na pretvoruvawe na rodovskite op{tini vo selski op{tini, bil svrzan so preodot kon klasno op{testvo i obrazuvawe na fenikiski dr`avi.
2. Op{t pregled na politi~kata istorija na fenikiskoto carstvo
Malite fenikijski dr`avi~ki ne se obedinile vo edna dr`ava. Sekoja dr`ava `iveela so samostoen politi~ki `ivot. Vo tekot na istoriskiot razvitok se istaknale ~etiri najsilni, najbogati i najvlijatelni dr`avi~ki: Ugarit, Gebal, Sidon i Tir.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET