Rendgenska cev | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Rendgenska cev". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Садржај
Увод 3
1. Рендгенски апарати 4
1.1. Рендгенска цев 5
1.1.1. Хлађење рендгенске цеви 6
1.1.2. Јачина струје у рендгенској цеви 7
1.1.3. Снага рендгенске цеви 7
1.1.4. Омотачи рендгенске цеви 8
Закључак ........................................................................................................................................9
Литература 10
Увод
Када се говори уопштено о рендгенским апаратима, потребно је, прво, објаснити појам радиоактивности и све што је за поменути појам везано. Према томе, треба рећи следеће.
У Периодном систему, који је предложио Мендељејев 1868. године, елементи су распоређени према растућим вредностима редних и масених бројева. До сада су откривена 92 природна елемента, док је вештачким путем добијено још 201.
Стабилност атома је резултат равнотеже честица које улазе у састав његовог језгра. Нуклеарне честице које се налазе у непосредном суседству, размењују међу собом честице носиоце јаких сила. Нуклеони, смештени на површини језгра, са спољашње стране немају суседе, па су лабавије везани од нуклеона у централним деловима језгра. Поред овога, са порастом броја протона у језгру атома, расте и ефекат електростатичких сила одбијања истоимених наелектрисања. Стабилност језгра, према томе, зависи од чврстине веза између протона и неутрона, али и од броја ових честица.
Особина језгра атома појединих елемената да се, без спољашњег узрока, дезинтегрише емитујући енергију у виду јонизујућег зрачења (а,б,г ) назива се радиоактивност . Спонтану радиоактивност показују нестабилни радиоактивни елементи, који се називају радиоелементи. Атоми оваквих елемената карактеришу се присуством већег броја нуклеарних честица, али и већом разликом између броја протона и неутрона унутар језгра. У Периодном систему, склоност ка спонтаној дезинтеграцији показују елементи иза бизмута, а она је све израженија са порастом атомског броја елемента. Природни радиоелементи могу бити и нестабилни изотопи појединих стабилних елемената, мада могу настати и деловањем космичког зрачења на језгра стабилних елемената.
1. Рендгенски апарати
Рендгенски апарати представљају уређаје који производе тзв. рендгенске или x-зраке и омогућавају њихову примену у медицини. Први радиографски снимци начињени су тзв. Хиторфовим и Ленардовим цевима које представљају претечу данашњих, вакуумских цеви које се могу видети на слици.
Слика 1. Савремена рендгенска цев
Први рендгенски апарати били су универзални тј. коришћени су за све врсте радиографисања. Са развојем технике и технологије, развијају се и апарати за специјализовано радиографисање. Тако је већ 1920. год. патентирано неколико апарата за снимање зуба. Како данас, тако и тада, познатији од осталих били су Сименсови апарати тзв. куглекс-апарати. Пре него што се боље упознамо са деловима самог апарата, треба рећи да се радиолошки преглед може извршити на два начина, тј. применом радиографије и радиоскопије.
Радиографија подразумева добијање радиограма односно рендгенске слике одређеног дела тела који је био изложен кратком деловању x-зрака (кратка експозиција).
Са друге стране, радиоскопија пружа слику органа и његову динамику односно покрете услед излагања истог зрацима неколико десетина секунди, па чак и неколико минута. Ово се може добити захваљујући тзв. електронском светлосном појачивачу и телевизијском систему затвореног типа. На монитору се рендгенска слика види онолико дуго колико је сам објекат изложен дејству x-зрака.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET