Prirodna radioaktivnost, vrste radioaktivnog zračenja, period poluraspada, radioaktivna konstanta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Prirodna radioaktivnost, vrste radioaktivnog zračenja, period poluraspada, radioaktivna konstanta". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU
SAOBRAĆAJNI FAKULTET DOBOJ
Ul. Vojvode Mišića br. 52 Doboj
S E M I N A R S K I R A D
PREDMET: FIZIKA
TEMA:
PRIRODNA RADIOAKTIVNOST, VRSTE RADIOAKTIVNOG
ZRAČENJA
2. PERIOD POLURASPADA, RADIOAKTIVNA KONSTANTA
Doboj, decembar 2012 godine
S A D R Ž A J :
1. UVOD 3
2. RADIOAKTIVNOST 4
3. PRIRODNA RADIOAKTIVNOST 5
4. VRSTE RADIOAKTIVNOSTI 7
4.1. Alfa zračenje (raspad) 8
4.2. Beta zračenje (raspad) 9
4.3. Gama zračenje (raspad) 11
5. PERIOD POLURASPADA 12
6. RADIOAKTIVNA KONSTANTA 14
7. ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16
1. UVOD
Prirodnu radioaktivnost otkrio je krajem XIX vijeka francuski fizičar Anri Bekerel. Trudeći se da ustanovi uzrok fluorescencije odnosno fosforescencije nekih materijala (što je i njegov otac, takođe fizičar, proučavao), Bekerel je na fotografsku ploču umotanu u crni papir postavio kristal uranijumove soli i onda sve izlagao sunčevoj svjetlosti. Nakon razvijanja fotografske ploče pokazalo se da je ona bila “osvetljena”, dakle, uranijumova so je emitovala zračenje koje može da prođe kroz crni papir i da dejstvuje na fotografsku ploču. Bekerel je smatrao da uranijumova so zrači pod dejstvom sunčeve svjetlosti. A onda, jednog dana, zbog oblačnosti, odustao je od eksperimenta, i foto ploču umotanu u crni papir odložio, a preko nje i uranijumsku so. Posle nekoliko dana ipak je razvio ploču i na veliko iznenađenje, ustanovio da je i ona jako ozračena. Ispravno je zaključio da uranijumova so, bez spoljašnjeg uticaja, dakle spontano, emituje zračenje koje prolazi kroz hartiju i izaziva zacrnjenje foto ploče. Marija Kiri je ovu pojavu nazvala radioaktivnost.
Marija Kiri je zajedno s Pjerom Kirijem proučavala radioaktivnost i drugih uranijumovih jedinjenja, npr. rude pehblende (koja se uglavnom sastoji od uranil oksida U3O8). M. Kiri je utvrdila da je zračenje mnogo jače i da nije proporcionalno količini uranijuma. Pretpostavila je da ruda pehblende sadrži malu količinu nekog elementa koji mnogo jače zrači. Korišćenjem običnih hemijskih postupaka za razdvajanje elemenata, P. i M. Kiri izolovali su polonijum i radijum. Radijum je izolovan posle dugog i strpljivog prerađivanja jedne tone rude pehblende iz koje je već bio izvađen uranijum. Izdvojene su najprije male količine radijuma u obliku radijum-hlorida, a 1910. godine elektrolizom je dobijen i čist radijum. Otprilike u isto vrijeme M. Kiri i G. Šmit otkrili su, nezavisno, da su i torijumova jedinjenja radioaktivna. Zatim su A. Debijern i F. Gizel u uranijumskim mineralima našli još jedan radioaktivni element - aktinijum. Poslije ovih prvih otkrića, sistematskim ispitivanjima, otkriveno je da u prirodi postoji četrdesetak radioaktivnih elemenata.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET