Potraga za vanzemaljskom inteligencijom | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Potraga za vanzemaljskom inteligencijom". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

POTRAGA ZA VANZEMALJSKOM INTELIGENCIJOM
1
U radu je prezentovana kratka istorija potrage za vanzemaljskom inteligencijom, verovatnoća da takva potraga uopšte uspe, kao i opis trenutno najperspektivnijih projekata u ovoj oblasti. Čitav rad se zasniva isključivo na priznatim naučnim činjenicama.
UVOD Potraga za malim zelenim kroz istoriju Od kako su ljudi prihvatili da se svemir ne vrti oko nas, već da je Zemlja samo jedna od planeta koja se vrti oko prosečne zvezde kakvih ima na milijarde samo u našoj galaksiji, postavlja se pitanje da li smo sami u Univerzumu ili život postoji i na drugim mestima. Naročito je bilo interesantno pitanje postojanja inteligentnog života i eventualnog kontakta sa drugim civilizacijama. I tako je počela potraga za ET-ijima, ili kako ih često zamišljaju, "malim zelenim". Prvo se pomišljalo na nama bliska nebeska tela, Mesec, Mars i Veneru (1). Mesec je ubrzo otpao kao izuzetno negostoljubiv za život, a letovima Apolo misija i konačno je dokazano da tamo nema života. Sledeći je na redu bio Mars, na kome je američki astronom Parsival Lovel krajem XIX veka otkrio misteriozne kanale za koje je pretpostavljao da su ih napravili Marsovci u cilju dovođenja vode iz ledenih polarnih krajeva u suve predele oko ekvatora. Upotrebom jačih teleskopa nepobitno je utvrđeno da kanali postoje samo u Parsevelovoj mašti, a sletanjem NASA-inih letelica krajem XX veka je i nepobitno utvrđeno da na Marsu ne postoji, a verovatno nikad nije ni postojao, inteligentni život. Doduše, još nije nepobitno dokazano da na Marsu nema primitivnog života, ili da ga bar nije bilo u prošlosti. Štaviše, NASA je pronašla u jednom meteoritu otkrivenom na Antarktiku i za kojeg se smatra da potiče sa Marsa, fosilne tragove slične fosilnim tragovima bakterija. Doduše, postoji sumnja da je ovo otkriće usko vezano sa NASA-inom kampanjom protiv kresanja budžeta, ali ipak nije bez neke osnove. Konačna potvrda o postojanju ikakvog oblika života na Marsu se možda krije u novootkrivenim sedimentnim stenama na Marsu. Naravno, Marsovske bakterije nisu isto što i "mali zeleni", ali bi njihovo otkriće dalo podstreha potrazi za životom u Svemiru, a i Darvinova teorija evolucije bi dobila još jedan jak argument da život nije nastao kreacijom božanskog bića, već spontanom evolucijom nežive materije u živu. Ruske letelice serije Venera (1) (prvo uspešno sletanje na površinu druge planete je bilo 1970. godine letelicom Venera 7) su sedamdesetih godina potvrdile da ni na Veneri ne može biti života. Naime uslovi za život su tamo katastrofalni, ogromni pritisci i temperature od preko 400 stepeni Celzijusa. Sve u svemu, do sada nije dokazano postajanje ikakvog života u Sunčevom sistemu van Zemlje, a pogotovo ne inteligentnog. Postoje još šanse da su se neke primitivne forme života razvile na Jupiterovim satelitima, Evropi i Titanu, ali inteligentnog života tamo definitivno nema.
Drejkova formula Ako smo i sami u Sunčevom sistemu, to ne mora da znači da smo sami u Svemiru, naime postoji oko 400 milijardi zvezda samo u našoj galaksiji, Mlečni put, a postoji i skoro 100 milijardi drugih galaksija. Pomislite samo koje bi to bilo bacanje prostora, ako bi Zemlja bila jedina nastanjena planeta. Jedan od pionira ozbiljne potrage za vanzemaljskom inteligencijom, Frank Drejk, je dao formulu (2) za grubu procenu broja tehnički naprednih civilizacija u Mlečnom putu:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET