Mašine za ubrzavanje naelektrisanih čestica | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mašine za ubrzavanje naelektrisanih čestica". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод .......................................................................................... 3
1. Акцелераторски системи ..................................................... 4
2. Подела акцелератора .......................................................... 5
2.1. Линеарни акцелатори .............................................. 5
2.2. Кружни акцелатори ................................................... 7
Закључак .................................................................................. 14
Литература ............................................................................... 15
Увод
Прва етапа развоја физике високих енергија ( познатије као физике елементарних честица ), почетак 30-тих – 40-тих година XX века, била је у првом реду повезана са проучавање космичких зрака. Примарни космички зраци састоје се од брзих протона, који доспевају на Земљу из космичких пространстава. Сударајући се са језгрима атома атмосфере ти примарни протони стварају многе секундарне честице. При проучавању тих секундарних честица открило се да међу њима, поред обичних честица – фотона, електрона, и нуклеона, постоје и неке потпуно нове честице. Да би се одредила природа тих нових честица крајем 40-тих година почела је изградња система за убрзавање наелектрисаних честица.
1. Акцелераторски системи
Атомска језгра и ел. честице проучавају се на основу анализе ефеката који се јављају у њиховим међусобним сударима. При судару, честице веће масе су обично у стању релативног мировања и представљају мете, а мање масе налећу у облику снопа убрзаних честица и називају се пројектили. У неким случајевима честице се крећу у сусрет једне другима, тако да њихова деоба на честице – мете и честице – пројектиле губи смисао. У почетним истаживањима атомских језгара и ел. честица као пројектили су коришћене α-честице које се појављују при распаду атомских језгара природно радиоактивних хемијских елемената, као и честице које се налазе у саставу космичких зрака. Међутим, и у једном и у другом случају убрзо су се испољиле одређене непогодности тих природних микропројектила. У првом, честице ( α и β-честице имале су релативно малу енергију, а у другом ( космичке честице ) нису могле бити под контролом. Стога је било потребно направити машине – уређаје за убрзавање наелектрисаних честица – акцелераторе ( енг. то аццелерате - убрзати ). Њиховом израдом отклоњени су многи од недостатака у методи проучавања атомских језгара и ел. честица. У акцелераторима најчешће се убрзавају протони и електрони, а могу се убрзавати и снопови деутрона и α-честице, као и вишеструко јонизовани јони угљеника, азота и кисеоника. На данашњем нивоу развоја науке и технике у акцелераторима се могу убрзавати наелектрисане честице до енергија реда величине неколико TeV (, при чему горња граница вредности енергије честице није ограничена принципијелним тешкоћама, већ нивоом развитка акцелераторске технике. Пошто се та техника усавршава, брзине нелектрисаних честица добијених акцелератором временом постају све веће.
Акцелератори су врло сложени уређаји и комплексни технички системи. Њихова израда и рад више су у домену физичке електротехнике него нуклеарне физике. Према врсти честица које се убрзавају, разликују се: електронски, протонски и јонски акцелератори. Зависно од облика цеви у којима се наелектрисане честице убрзавају, акцелератори могу да буду линеарни и циркуларни ( прстенасти ). Данас има много више циркуларних него линеарних акцелератора. Када наелектрисане честице достигну потребну енергију, оне излећу из акцелератора у облику снопа који се усмерава на мету, изазивајући тако нуклеарне реакције.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET