Maks Born – veliki fizičar i dosledni pacifista | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Maks Born – veliki fizičar i dosledni pacifista". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet u Beogradu Fizički fakultet Seminarski rad iz Istorije i filosofije fizike
Maks Born – veliki fizičar i dosledni pacifista
Beograd, juna 2003
2
Maks Born – veliki fizičar i dosledni pacifista
Uvod
Život i rad Maksa Borna
Born je živeo u vreme naučne revolucije – promene paradigme u kojoj vannaučni faktori imaju značajan uticaj na opredeljenja i stavove u sukobima pripadnika stare i nove paradigme.
4 Ali, Born je tu doživeo i svoj prvi neuspeh. Od Hilberta, matematičara koji je na njega ostavio najjači utisak, dobio je zadatak da dokaže transcedentnost korena Beselovih funkcija. Born nije uspeo u tome i to je možda doprinelo da posumlja u svoju matematičku intuicijiju i posveti se isključivo fizici. Slučaj je pomalo sličan Hajzenbergovom, koga je u Minhenu Lideman svojom pojavom i ponašanjem odvratio od «čiste matematike» prilikom samog upisa na studije. Interesantno je da Born nijedno delo nije objavio iz matematike, mada je nesumljivo bio jedan od najboljih poznavalaca matematike među teorijskim fizičarima i vešto je primenjivao to znanje u svim oblastima fizike u kojima je radio. Izgeda da ga je neuspeh u «čistoj matematici» definitivno usmerio ka fizici, teorijskoj u kojoj je dao blistave rezultate i eksperimentalnoj u kojoj je imao manje uspeha, ali čiji je rigorozni sud uvažavao više nego privlačnost spekulativnih matematičkoh konstrukcija. Teorijsku fiziku mu je predavao Foht. Duboka vera u fizičku realnost, koju je stekao radeći na svom doktoratu o stabilnosti elastičnih tela, nije ga nikada napustila. Doktorat je odbranio 1907. godine, proverivši eksperimentalno teorijske rezultate koje je dobio ma
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
9 njegovu povremenu isključivost i netolerantnost prema njihovom neuspesima. Uostalom, isključivost često prati entuzijaste koji se nesebično posvećuju jednoj oblati, i to očekuju i od drugih. Pauli je takođe uočio isključivost Borna i nesposbnost da se uživi u stavove svojih neistomišljinika, pa i svog prijatelja Ajnštajna. Born je prihvatio tu Plaulijevu ocenu i ublažio svoj stav prema Ajnštajnovom osporavanju statističke interpretacije kvantne mehanike. Born je ostar ton ispoljio i u diskusiji sa Ramanom po pitanju jednog problema u fizici čvrstog stanja, polazeći od svog uverenja u ispravnost svojih stavova. U tom sporu je bio u pravu. Nakon penzionisanja Born se vratio u Nemačku i nastanio u malom mestu kraj Getingena, gde je, mnogo godina pre toga, počela njegova naučna aktivnost. Tada počinje Bornovo interesovanje za socijalna, ekonomska i politička pitanja a posebno pitanja vezana za atomsku bombu. U tom je periodu s pravom mogao da se zalaže protiv atomske bombe sa svoje pozicije doslednog pacifiste. Mislim da treba napomenuti i uvod u njegovo predavanje povodom lubileja Hajzenberga. Tada je on, već u poznim godinama, zahvalio organizatorima koji su mu omogućili da na skupu učestvuje sa svojim sećanjima jer je star da bi učestvovao s originalnim naučnim radom. To ilusruje njegovo intelektualno poštenje i moralnu doslednost, koju u njegovom životu i delu možemo naći na više mesta. Umro je 5.1.1970. godine
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET