Isak Njutn | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Isak Njutn ". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 Univerzitet u Novom Sadu
Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“
Zrenjanin
SEMINARSKI RAD
PREDMET: Fizika
TEMA: Isak Njutn
ISAK NJUTN ( Isaac Newton ,1642-1727)
Prema prvoj aksiomi svako telo nastoji da zadrži stanje mirovanja ili jednolikog pravolinijskog kretanja, dok ga neka sila ne prinudi da to svoje stanje promeni; prema drugoj, promena kretanja proporcionalna je sili i vrši se u smeru u kojem sila deluje, a prema trećoj, sila akcije jednaka je sili reakcije i suprotnog su smera.
U nizu svojih dela, objavljenih na latinskom jeziku, u vec spomenutom glavnom delu, u O analizi jednacina beskonacnih brojem clanova, u Metodi fluksija i beskonacnih redova, u Raspravi o kvadraturi krivih, u Univerzalnoj aritmetici i u drugim, Njutn je razvio matematicki aparat kojim se posluzio u svojim proucavanjima fenomena prirode. On na jednom mestu kaze: "Ne posmatram matematicke velicine kao da su obrazovane od delova, ma kako da su mali ti delovi, nego kao da su opisane neprekidnim kretanjem. Linije su opisane i nastale, ne stavljanjem delova jednog pored drugog, vec neprekidnim kretanjem tacke; povrsi neprekidnim kretanjem linije; tela neprekidnim kretanjem povrsi; uglovi rotacijom krakova; vreme neprekidnim tokom. Smatrajuci, dakle, da su velicine koje rastu u jednakim vremenima vece ili manje, prema tome da li rastu vecom ili manjom brzinom, trazio sam metodu da odredim velicine prema
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
mehanike, cvrsto se oslanjajuci na intuiciju prostora i vremena. Terminima mehanike on formulise dva osnovna problema na koja se mogu svesti svi zadaci analize, a naime: 1."Ako je dat opisani put u prostoru, naci brzinu kretanja"; 2."Ako je data brzina kretanja, naci opisani put u prostoru". Ovom redukcijom sve se matematicke velicine razmatraju slicno putu, da nastaju u procesu neprekidnog rasta ili opadanja. One su fluente (latinski fluere = teci), tj. tekuce velicine, a njihov univerzalni argument je vreme, koje se ovde ne razume kao takvo u bukvalnom smislu reci, vec kao ma koja velicina, ciji ravnomerni tok izrazava i meri dato vreme. Fluente ne figurisu prosto kao funkcije vremena, vec u svojim uzajamnim odnosima sa fluksijama, kao brzinama svog menjanja. Pri tom su jasno istaknuta ova dva glavna problema analize u terminima metode fluksija, koji glase: 1. "Prema datoj relaciji medju fluentama, odrediti relaciju medju fluksijama". To je zadatak diferenciranja funkcija nekoliko promenljivih, koje zavise od vremena. 2. "Prema datoj jednacini koja sadrzi fluksije, naci relaciju medju fluentama". To je zadatak integriranja diferencijalne jednacine. Da bi sto strozije i preciznije zasnovao infinitezimalne procese i njihove primene, Njutn je razradio opstu teoriju granicnih prelaza, kao teoriju prvih i poslednjih razmera. Uveo je termin "granica" (limes), koju shvata kao "poslednju razmeru velicina koje iscezavaju", ili kao "prvu razmeru velicina koje nastaju". Na toj ideji granice zasniva se Njutnova fluksija. U Njutnovoj infinitezimalnoj analizi vazan je pojam momenta, kao trenutne promene fluente, i to dekrement, kao negativan moment i inkrement, kao pozitivan moment. Pojam diferencijala najbolje odgovara Njutnovom pojmu momenta. Veoma su znacajna njegova razlaganja funkcija u stepene redove, kao i njegovo iniciranje teorije diferencijalnih jednacina. Diferencijalni i integralni racun Njutn je najpotpunije izlozio u svom delu Metoda fluksija i beskonacnih redova.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET