Gasno stanje materije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Gasno stanje materije". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


GASNO STANJE
STANJA MATERIJALNIH SISTEMA
U uobičajenim uslovima temperature pritiska i zapremine, supstance se nalaze u
jednom od tri osnovna stanja: gasovitom, tečnom ili čvrstom. Čvrsto stanje odlikuje se
stalnim oblikom i stalnom zapreminom, kao i geometrijskim rasporedom atoma, molekula ili
jona od kojih se sastoji posmatrana supstanca. Tečno stanje odlikuje se stalnom
zapreminom, promenljivim oblikom, određenim sudom u kome se susptanca nalazi, i
delimično uređenom strukturom. Supstanca u gasnom stanju nema ni stalan oblik ni stalnu
zapreminu i potpuno je neuređena. Molekuli gasa kreću se haotično i teže da ispune svaki
prostor u kome se nalaze.
Da li će neka supstanca u datim uslovima biti čvrsta, tečna ili gasovita zavisi od dva
osnovna činioca: kinetičke energije molekula i međumolekulskih sila. Ako je kinetička
energija molekula mnogo veća od energije međumolekulskog privlačenja, supstanca će biti u
gasnom stanju. Pri dominantnom dejstvu međumolekulskog privlačenja, uspostaviće se
čvrsto stanje. Ako nijedno od ova dva dejstva osetno ne preovlađuje, supstanca će biti tečna.
Granice između ova tri stanja nisu uvek oštre. U kritičnim uslovima, tečna i parna faza
se ne razlikuju. Pod određenim uslovima, supstance mogu postojati u dva ili u sva tri stanja
odjednom. Na primer, na temperaturi 0,010oC i pod pritiskom od 609 Pa, tečna faza vode,
vodena para i led su u stabilnoj ravnoteži.
Pored ovih osnovnih stanja materijalnih sistema, postoje i posebna stanja, koja se
uspostavljaju u posebnim uslovima i odlikuju se svojim specifičnostima. Površinsko stanje, na
primer, uspostavlja se na graničnoj površini koja deli dve faze. Ovo stanje odlikuje se većom
koncentracijom fluida u odnosu na zapreminsko stanje, velikim gradijentom gustine, kao i
velikim gradijentom energije molekula. Debljina ovog sloja određena je dimenzijama
nekoliko slojeva molekula. Između graničnog sloja i zapreminske faze odigrava se dinamična
razmena molekula. U samom graničnom sloju uspostavlja se srednje stanje u odnosu na faze
koje se dodiruju.
Na vrlo visokim i vrlo niskim temperaturama osobine materije se takođe razlikuju od
osobina utvrđenih za čvrsto i gasovito stanje. Na vrlo visokim temperaturama (do 107 K)
atomi su potpuno jonizovani. Atomska jezgra i elektroni imaju vrlo velike kinetičke energije i
nalaze se u posebnom stanju koje se naziva plazma. Na vrlo niskim temperaturama, bliskim
apsolutrioj nuli, čvrsta tela se odlikuju posebnim električnim, magnetnim, toplotnim i
mehaničkim osobinama.
U intervalima radnih uslova u kojima se izvodi velika većina procesa važe zakoni
izvedeni za realne gasove, tečnosti i čvrsta tela.
IDEALNO GASNO STANJE
Upoznavanju gasnog stanja doprinela je ideja o idealnom gasu, u kome su zapremine
molekula i međumolekulska dejstva zanemarljivi. Ovakav gas je hipotetičan, ali se u
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET