Fizika kao nauka | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Fizika kao nauka". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet u Novom Pazaru
FAKULTET TEHNICKIH NAUKA
Departman: Tehnicke nauke
Studijski program: Audio i video tehmologije
Fizika kao nauka
Novi Pazar, 26. mart 2011.
SADRŽAJ: TOC o "1-3" h z u
UVOD
Rec fizika potice od grcke reči phusis koja znavi priroda. Fizika je prirodna nauka koja prouvava prirodu u najsirem smislu. Let ptica ili aviona, putovanje brodova na vodi ili svemirskih brodova, plivanje riba ili podmornica, sudari automobila ili cestica, krenaje jabuka ili planeta, sastav i struktura galaksija, zvezda, planeta, svega sto nas okruzuje – od kvarkova do kvazara, pa cak i sam nastanak i sudbina Univerzuma, sve to proucava fizika. U savremenom svetu sve fizicke teorije se najcesce izrazavaju kao matematicke forumule, ali, kao sto je rekao Ajnstajn, sustina svake teorije nije u forumlama vec u ideji.
ISTORIJA FIZIKE
Od davnina covek se interesovao za svet u kome je ziveo. Ljudi su pokusavali da shvate procese koji su se oko njih desavali, da ih opisu i predvide. Prva "meta" ljudske radoznalosti bile su stvari u neposrednoj blizini – zasto stvari padaju na zemlju ako nemaju oslonac, koja su slicnosti a koje razlike izmedju leda, drveta, vode i vazduha itd. Kako je sve vise uspevao da razume svakodnevni svet covek je poceo da razmislja i o prirodi svemira, obliku Zemlje, kretanju Sunca i Meseca. Bilo je mnogo teorija koje su pokusale da objasne te pojave, ali sve one su to radile na manje ili vise pogresan nacin. Bez obzira na netacnost tih teorija, one su dale ogroman doprinost daljem razvoju fizike i ljudskog drustva uopste.
Tales
Jedno od prvih poznatih "otkrica" u fizici dogodilo se davne 585. godine pre nove ere kada je Tales iz Mileta uspeo je da predvidi pomracenje Sunca, a zatim, u vekovima koji su dolazili oktica su se nizala.
Tesko je izdvojiti najvasnije ideje iz tog najranijeg perioda ali sigurno treba pomenuti ucenja Pitagorejaca o tome da je Zemlja okrugla (500. g.p.n.e)’, Anaksagore da su Sunce, Mesec i zvezde sastavljene od istog materijala kao i Zemlja, sa tom razlikom da su stene na Suncu usijane (470. g.p.m.e), Demokrita koji je shvatio da se Mlecni put sastoji od mnogo zvezda (385. g.p.n.e) i naravno Aristotelovih prvih zakona fizike o kretanju tela.
Osim posmatranja i tumacenja kako se stvari oko njih krecu stari narodi pokusavali su da razumeju od cega je svet u kome zive izgradjen. Aristotel, i njegovi predhodnici, smatrali su da je svet izgradjen od nekoliko elemenata. Ideja o tome koji su to elementi i koliko ih zapravo ima vremenom se menjala, ali u osnovi uvek je bila ista: voda, vazduh, vatra i zemlja. Prvi covek koji je verovato da je priroda izgradjena od istih, malih i nevidljivih delica bio je Leukip. Te delice on je nazvao atomi, od grcke reci atomos koja znaci nedeljiv. Leukipovu ideju donekle je izmenio Demokrit koji je smatrao da se atomi medjusobno razlikuju, i da je svet izgradjen od vise vrsta atoma. Osnove Demokritove ideje potvrdio je Mendeljejev mnogo vekova kasnije (1869. god) kada je postavio periodni sistem elemenata.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET