Teorija društvenog ugovora - Žan Žak Ruso | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Teorija društvenog ugovora - Žan Žak Ruso". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Универзитет у Бањој Луци
Филозофски факултет
Одсјек: Политичке науке
“ТЕОРИЈА ДРУШТВЕНОГ УГОВОРА”
Жан Жак Русо
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Историја политичких теорија
Ментор: Проф. Др Никола Поплашен
Број индекса: 27/2007
Бања Лука, јануар 2008.
САДРЖАЈ
УВОД ……………………………………………………………………………3
БИОГРАФИЈA ………………………………………………………………..4
“ТЕОРИЈА ДРУШТВЕНОГ УГОВОРА” …………………………………6
3.1. Књига прва ……………………………………………………………….6
Књига друга …………………………………………………………….…7
Књига трећа …………………………………………………………….8
Књига четврта …………………………………………………………9
КРИТИКЕ И ОСПОРАВАЊА РУСООВИХ ИДЕЈА……………………..10
ЗАКЉУЧАК ………………………………………………………………..11
ЛИТЕРАТУРА …………………………………...……………………………12
1. УВОД
У нововјековној филозофији тј. од 18. вијека, доминирају просвjетитељске и рационалистичке концепције човјека и друштва. Оне почивају на претпоставци да је човјек разумом обдарено биће које може непрекидно да се мијења и усавршава, развијањем неограничених моћи свога ума. То се прије свега постиже просвјећивањем и отарашавањем од свих предрасуда и ограничења пређашњих друштава, као и настојањем да се загосподари својом природном и друштвеном околином.
Међутим идеја природе није никакво откриће 18. вијека. Слиједити природу или живјети са њом у складу, тај став први су изразили још стоички филозофи. Ипак између стоичке филозофије и филозофије природе 18. вијека протеже се цијела једна епоха у којој је дуго доминирала хришћанска теологија. Значајан утицај је имало и римско право, као опште право свих грађана империје, што је и млада буржоазија хтјела постићи градећи идеју о једнакости људи као искључиво правну једнакост. Тумачења природе су била различита, од тога да је израз првобитности, самониклости и спонтаности, па до тога да је синоним за културу, ум, законитости и нужности. Ипак природа се више није поистовјећивала са страшћу, али појмови природе и ума постали су она општост у којој је могла бити укинута и асимилована посебност емпиријских јединки и њихово схватање и доживљавање среће. Тако је срећа била потиснута помоћу морала и права, те жртвована апстрактној заједници тј. друштву или држави. Задовољство, радост и уживање подвргнути су строгој етичкој и јуристичкој регулативи. Зато је императив био: слиједити природу, односно разум као непогрјешив правац у трагању за срећом. Тај правац је је био трасиран одредбама “природе” и “природних закона”, гдје разум надвладава страсти. Тако је и познати социолог Мабли рекао да умјереност треба да буде ограничење свега. Он каже да нас у борби против страсти разум води путем којим се могу избјећи подводни гребенови деспотије и анархије, јер гребену деспотије води страст оних који имају највишу власт, а гребену анархије воде страсти грађана.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET