Rene Dekart | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Rene Dekart". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET U BEOGRADU
MATEMATIČKI FAKULTET
SEMINARSKI RAD IZ
F I L O S O F I J E
TEMA:
R E N E D E K A R T
i kritika njegove teze empirijskog skepticizma (Volfgan Lencen)
Sadržaj
1. O Dekartu.................................................................................................................. 3
1.1 Biografija....................................................................................................... 3
1.2 Najpoznatija dela........................................................................................ 4
1.3 Osnovni princip Dekartove filozofije.......................................................... 5
1.4 O Bogu.......................................................................................................... 8
1.5 Dalamber o Dekartu kao „modernom“ filozofu....................................... 8
2. Savremena kritika Dekartove teze empirijskog skepticizma............................ 10
(Volfgana Lencena)
3. Literatura................................................................................................................. 16
O Dekartu
Biografija
Rene Dekart (1596 – 1650) je bio francuski matematičar, fizičar i filozof koji je postavio temelj francuske kulture. Rođen je 31. marta 1596. godine u La Eju (La Haue, današnji Descartes) u Francuskoj. Bio je član imućne građanske porodice koja je dala nekoliko učenih ljudi. Otac mu je bio advokat i sudija, pa nije imao mnogo vremena za porodicu. Majka mu je umrla godinu dana posle njegovog rođenja, pa je njega, brata i sestru podizala baka u La Eju. 1604. godine upisao je Jezuitsku školu sa nepunih osam godina u kojoj je proveo jos osam godina svog života učeći logiku, matematiku i tradicionalnu Aristotelovu filozofiju. Tada je shvatio koliko on, u stvari, malo zna, a jedini predmet kojim je bio zadovoljan bila je matematika. Po završetku škole preselio se u Pariz, a neposrdno zatim je upisao Univerzitet u Puatijeu (Poitiers). Diplomiravši prava 1616. godine, prijavio se u vojnu školu u Bredau (Breda). 1618. godine otišao je u Holandiju gde je počeo je da uči matematiku i mehaniku kod holandskog naučnika Isaka Bekmana. Posle nepune dve godine provedene u Holandiji, 1619 godine se priključio bavarskoj vojsci. U periodu od 1620. do 1628. godine Dekart je putovao po Evropi, boraveći u Češkoj (1620), Mađarskoj (1621), Nemačkoj, Holandiji i Francuskoj (1622 i 1623). U Parizu je 1623. godine upoznao Mersena, koji mu je bio vrlo značajna veza sa svetom nauke. Iz Pariza je otputovao u Italiju, gde je neko vreme boravio u Veneciji, da bi se ponovo 1625. godine vratio u Francusku. Pošto se umorio od silnih putovanja, odlučio je da svoj život provede u Holandiji, u kojoj je boravio sledećih 20 godina. Frncusku je posecivao jos dva puta (1644. godine po objavljivanju svog dela „Meditacije“ i 1647. godine) i tu upozao Paskala sa kojim se prepirao oko postojanja vakuuma. Godine 1649. dvadesettrogodišnja švedska kraljica Kristina pozvala je Dekarta da dodje u Stokholm što je on prihvatio, jer je želeo da svojim savetima utiče na vladarku tada vrlo moćne zemlje. Posle samo nekoliko meseci provedenih na hladnoj severnoj klimi, iako se kraljica dobro brinula o njemu, Dekart je 11. februara 1650. godine umro od zapaljenja pluća, u pedesetčetvrtoj godini zivota.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET