Platon - život i delo (makedonski) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Platon - život i delo (makedonski)". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Универзитет ,, Св. Кирил и Методиј “
Филозофски факултет – Скопје
Институт за педагогија
ТЕМА
ЖИВОТОТ И ДЕЈНОСТА НА ПЛАТОН СО ПРИКАЗ НА ДЕЛОТО ,,ГОЗБА’’
(Семинарска работа)
Skopje, Mart 2011
Sodr`ina :
- @ivot i dejnost ………………………………………………………………..3
- Dela ………………………………………………………………………………5
- Prikaz na deloto “ Gozba” ili “Za qubovta “ ……………………………6
@ivot i dejnost:
Platon e roden vo Atina (427 - 348 p.n.e.). Toj bil roden edna godina po smrtta na Perikle , a vo svojot li~en `ivot sudbinata mu dodelila da po~uvstvuva mnogu konflikti duri da mine niz situacii opasnipo `ivot, kako {to opredelila i da go posvedo~i porazot na svojata rodna Atina, i nejziniot kulturen i civilizaciski pad. Se vikal Aristokle no,
site go koristele prekarot Platon {to zna~elo {irok vo ramewata, kako {to go narekol u~itelot po gimnastika. Poteknuval od bogato aristokratsko semejstvo, tatko mu Ariston bil potomok na posledniot atinski kral, a majka mu Peristona, bila od lozata na Salon. Bil odli~no obrazovan i kaj nego rano se pojavila umetni~kata darba.
Otprvin Platon sakal da im se posveti na dr`avnite raboti, zatoa tatko mu go odnel kaj Sokrat, a podocna po~nal da gi izu~uva i postarite filozofi osobeno Heraklid. Vo svojata 20-ta godina im se pridru`il na u~enicite i sledbenicite na Sokrat, koi go sledele nasekade i diskutirale so nego za negovite filozofski i eti~ki idei. Platon prisustvuval na negovite predavawa u{te koga napolnil 20 godini, a do sudeweto na Sokrat koga bil osuden na smrt, go slu{al 8 godini. Po smrtta na Sokrat, Platon svoeto delo go posvetil na u~itelot. Platon imal golema verba vo obrazovanieto i golema `elba za rabota. Edno od najzna~ajnite dela vo negoviot `ivot bilo formiraweto na {kolata Akademijata. Blisku do eden park vo Atina go osnoval prviot vistinski univerzitet. [kolata e osnovana kako mesto kade i mladite i postarite ke mo`at da go realiziraat steme`ot kon najdlabokoto sonzanie. Nad vratata na svojata {kola napi{al izvestuvawe da ne vleguva nikoj koj {to ne znael geometrija bidej}i ja obo`aval matematikata. Toj `iveel vo Akademijata kade {to uspe{no ja vodel se do svojata smrt. Akademijata rabotela devet vekovi. Zatvorena e vo 529 godina od strana na Justinijan. Platon razvil filozofski metod I idei za ureduvawe na op{testvoto.
No toj razvil prv celosen , razvien filozofski sistem. Kaj Platon se e edisntveno mislewe od pra{aweto na osnovata na postoeweto pa se do problemi na ~ove~koto odnesuvawe. Celta mu e osnovnoto da se sogleda i vo najobi~nite ~ove~ki pojavi i da se sopznae vistinskata realnost, da se otkrijat osnovnite zakonitosti no,
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET