Platon i Internet | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Platon i Internet". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

SEMINARSKI RAD IZ FILOZOFIJE
TEMA:
PLATON I INTERNET
(tradicionalno i moderno shvatanje znanja)
Uvod:
Kako povezati Platona i Internet? Na prvi pogled teško. Ali, iako je živeo pre skoro dva i po mileniuma njegov rad i pogledi su bili dalekosežni. Verovatno nije mogao ni da pojmi današnju tehnologiju, ali je uspešno postavio osnove za neka saznajna pitanja koja su i danas goruća.
U današnjem svetu ekonomska prednost se ne stiče više napornim radom već kreativnošću i posedovanjem znanja.
Internet je nepresušni izvor podataka do kojih se vrlo lako stiže, ali je problem u pronalasku tačno određene informacije u pregrštu drugih nevažnih.
Da li su znanje i informacija isto? Odgovor na ovo pitanje i obrazloženje na prethodne tvrdnje ću pokušati dati u ovom radu.
O Platonu:
Nadimak Platon (odnosno Plećati, Plećaš; od gr: platos - pleća) je stekao zbog svoje telesne građe, prvenstveno zbog širine ramena (odnosno pleća).
Sokrat se kao ličnost pojavljuje u većini Platonovih dijaloga, iako često nije jasno koliko se sadržaj dijaloga i misli mogu pripisati Sokratu, a koliko Platonu.
U poslednjim Platonovim delima (Zakoni) Sokrat se gubi kao učesnik u dijalogu.
Dela: Odbrana Sokratova, Kriton, Eutifron, Lahet, Ijon, Protagora, Harmid, Lisid, Država, Gorgija, Menon, Eutidem, Hipija I ili Hipija Veći, Hipija II ili Hipija Manji, Kratil, Meneksen, Fedon, Država, Fedarirodi, Teetet, Parmenid, Sofist, Državnik, Fileb, Timaj, Kritija, Zakoni, Sedmo i Osmo pismo.
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
nacionalna-globalna baza podataka). Broj računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150 miliona. Količina informacija koju ti serveri* poseduju je ogromna i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.
*Serveri-računari na kojima je postavljen sajt (internet stranice) i omogućen pristup istom.
Internet je računarska mreža koja obuhvata ceo svet i omogućava ljudima brz pristup informacijama i znanju, zabavi i mišljenjima drugih ljudi.
Internet omogućava da velike količine informacija kruže od računara do računara.
Jedna od glavnih usluga je elektronska pošta (e-mail) . E-mail može da sadrži slike, zvučni zapis, tekst i može se vrlo lako poslati stotinama računara bilo gde na planeti.
Pretraživanje raznih stranica na serverima i slanje elektronske pošte je besplatno i vrlo brzo, naplaćuje se jedino usluga pristupa internetu, koja je u razvijenijim državama zanemarljiva, dok kod nas to još uvek nije slučaj.
O principu rada interneta govoriću kasnije u ovom seminarskom radu.
Razvoj interneta:
Internet je nastao kao vojna mreža za komunikaciju. U ranim ’70-im, amerikanci su projektovali sistem (ARPANET) koji bi mogao da radi, čak i kad bi nuklearni napad uništio nekoliko računara u tom sistemu. Kasnije su sličnim sistemima povezivali univerzitete, a danas se koristi za internet.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET