Pitagora | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pitagora". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Život Pitagore
Kroz istoriju je dosta različitih ličnosti obožavano i smatrano herojima. Heroji su oni koji su nadvisili život i imali su znanja i umeća koja su smatrana kulturnim vrednostima. Proučavanjem njihovog života i rada može se dosta toga naučiti o kulturi društava čiji su reprezenti bili. Jedna od takvih ličnosti bio je Pitagora, Grk iz VI veka pre nove ere. Malo je toga poznato o njemu ali zasigurno je da ga je većina savremenika poštovala i volela zbog njegove inteligencije i učenja koje je propovedao. Poznati filozof i učitelj, religiozni i etički reformator, polubog u očima svojih učenika i šarlatan po kazivanjima drugih – takvo je mišljenje o Pitagori u antičkoj literaturi. Štaviše iz guste magle mitova i legendi ličnost Pitagore natkriljuje i savremeno doba.
Otac Pitagorin , Mnesarh, je bio trgovac koji je došao iz Tira i postoji priča da je dopremio žito na Samos u danima kada je gradu pretila glad a da je zbog toga u znak zahvalnosti dobio status građanina Samosa.Oko 568. godine pre nove ere Mnesarh je bio na službenom putovanju u Delfima sa svojom ženom koja je već bila trudna ali Mnesarh to nije znao. On se u hramu konsultovao sa proročicom Pitijom o svom planiranom putovanju u Siriju. Dobio je odgovor da će njegovo putovanje biti unosno i da će s njim biti zadovoljan ali i da je njegova žena trudna i da će roditi dete koje će svet zadiviti svojom lepotom i mudrošću i koje će biti od velike koristi čovečanstvu. Mnesarh je zaključio da mu proročica nepitana ne bi pričala o rođenju deteta da dete zaista nije izvanrednih sposobnosti. Shvatio je da su hram u Delfima i sam Apolon zaštitnici deteta. Odmah je promenio ženino ime od Partenis u Pitija u čast proročice. Kada mu se žena porodila u Sidonu u Fenikiji nazvao je sina Pitagora u značenju da je dete prorokovano od Pitije. Pitagora je proveo svoje rane godine na Samosu ali je svuda putovao sa ocem, trgovcem. Postoje prikazi Mnesarhovog povratka u Tir sa Pitagorom. Tu je Pitagora učio od Kaldeansa i drugih mudrih Sirijaca. Izgleda da je takođe, zajedno sa ocem, posetio Italiju.
Pitagorin otac je bio Mnesarh dok mu je majka bila Partenis rođena na ostrvu Samosu a poreklom od Ankaiosa osnivača grada Samosa. Grad se nalazio naspram Mileta i Efesa u okviru istočnih ( maloazijskih) jonskih naseobina. U godinama nakon Pitagorine smrti kolale su legende koje su ga opisivale kao čudotvorca, kao besmrtnika. Pitagora je u ovim legendama dosegao status polubožanstva. Povezuje se sa Apolonom, Zevsovim sinom, koji je imao seksualni odnos sa Pitagorinom majkom te je Pitagora Apolonov sin. Kažu da je Pitagora kada je stigao na Kroton od svojih učenika zahtevao da ga oslovljavaju sa „Hipoborejski Apolone“! Po nekima ne zbog toga što je sin Apolonov već zbog toga što je njegova besmrtna duša proizašla iz Apolonove i poslata smrtnicima da im unapredi živote.
Malo je poznato o Pitagorinom detinjstvu. Svi opisi njegovog lika su izgleda izmišljeni osim podatka da je od rođenja imao upadljiv beleg na butini. Vrlo je verovatno da je Pitagora imao dva brata – Eunoma i Tirena. Bio je dobro školovan i učio je da svira na liri, poeziju i da recituje Homera. Od njegovih učitelja spominju se trojica poznatih filozofa tog vremena koji su imali veliki uticaj na mladog Pitagoru. Najvažniji je bio Sirijac Ferekid.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET