Način uvođenja u filozofiju | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Način uvođenja u filozofiju". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 SEMINARSKI RAD
Tema: Način uvođenja u filozofiju
Predmet: Ontologija
Tešanvić Vladimir
Literatura: Branko Bošnjak: Uvod u filozofsko mišljenje
Karl Jaspers: Filozofija egzistencije, uvod u filozofiju
Karl-Hajnc Fridrih-Šluk: uvod u filozofsko mišljenje
Rene Dekart: Rasprava o metodi
Način uvođenja u filozofiju
Sam naziv ,, Način uvođenja u filozofiju“ nam govori da se tema odnosi na opšti uvod u filozofsko mišljenje, odnosno način na koji bi se moglo filozofski misliti tj. filozofirati. Svaki uvod u određenu oblast odnosi se na početnike ili ljude koji su slabo, ili nikako upućeni u problematiku te oblasti. Osnovni zadatak i cilj, uvoda u neku oblast, u ovom slučaju ,, uvod u filozofsko mišljenje“ je da se nekome ko nije dovoljno upućen olakša dalji pristup i proučavanje. Način uvodjenja u filozofiju se znatno razlikuje od drugih uvoda u neke druge discipline, jer je po mnogo čemu specifičan, jer je sama filozofija specifična sama po sebi. Filozofija se nemože učiti kao neka druga disciplina, ona se mora doživjeti, mora joj se posvetiti u cjelini odnosno da se počne sa proučavanjem iz same filozofije tj. Treba da se pronikne u srž problema, što je u nekim slučajevima za nekog ko se počinje baviti filozofijom veoma teško i nerazumljivo.
Kada smo napravili neku vrstu uvoda, treba da u što jasnijem obliku prikažemo kako se to filozofija može spoznati, kako da na pravi način pristupimo filozofiranju i filozofskom mišljenju. Sami početci filozofije kao nauke vezani su za jednog od najvećih grčkih filozofa Aristotela, koji filozofiju definiše: ,,Ima jedna znanost koja razmatra biće kao biće i njegova svojstva po sebi. Ona nije ista ni sa jednom od pojedinačnih znanosti, jer nijedna od drugih znanosti se nebavi uopšteno bićem, kao bićem, nego odseca jedan dio bića i razmatra njegove akcidijencije.“ (Karl-Hanjc Folkman Šluk: uvod u filozofsko mišljenje, 1975 god. Str. 8). Takođe i u kasnijim godinama nailazimo na sličnu definiciju filozofije, koju nam daje Hegel, u svojoj ,,Enciklopediji filozofskih znanosti“ Hegel filozofiju definise: ,,Filozofija je lišena one predanosti koja dobro dođe drugim znanostima, da mogu da pretpostave svoje predmete kao neposredno date predstavom i metodu saznanja kao već privaćenu za početak i dalji tok“(Karl-Hajnc Folkman Šluk: uvod u filozofsko mišljenje 1975 god. Str.9)“ Citiranjem definicija ova dva velika filozofa, uviđamo da je filozofija kako na početku svog postojanje, tako i na kraju imala za potrebu, da filozofske probleme razdvoji na manje djelove i da se bavi njima da bi lakše došla do same spoznaje, i suštine problema.
Jedan od osnovnih problema sa kojim se susrećemo na početku filozofiraja je problem bitka. Bitak je apstraktni pojam i njime se izražava samo ono što jeste, tj. objekt i predmet filozofiranja jeste bitak. Moramo da napravimo razliku između bitka i bića, jer neko ko se počinje baviti filozifiranjem iz početka, može da se nadje u nedoumici između ova dva pojma. Tako biće definišemo kao ,,pojedinačno postojanje ili jest, na osnovu svog bitka, svaka bivstvujuća pojedinačnost. Dokaz da nešto jest, nema drugi smiao nego da nešto nije samo mišljenje, (Feuerbach)“ (Branko Bošnjak filozofija, uvod u flozofsko mišljenje i rječnik, str. 174. )
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET