Ibn Haldun kao filozof | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ibn Haldun kao filozof". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Internacionalni univezitet u novom pazaru
FAKULTET HUMANISTIČKIH NAUKA
SEMINARSKI RAD
Predmet:
Tema: Ibn HALDUN KAO FILOZOF
Novi Pazar
Januar, 2010.
Sadržaj
1. Uvod 3
2. Nastanak islamske filozofije 4
3. Razvoj filozofije u islamskoj epohi 5
4. Ibn Haldun - zivot i delo 7
4.1. Rane godine u Tunisu i Granadi 8
4.2. Visoka politicka slizba 9
4.3. Dela 10
5. Zakljucak 13
6. Literatura 14
Uvod
Svaki razgovor o filozofiji pretpostavlja da već nešto znamo o tome šta je filozofija. Do takvog znanja moze se doći samo uvidom u ono što nam donosi filozofska tradicija, ali kako je reč o tradiciji dugoj preko dve i po hiljade godina, jasno je da znanja koja dolaze do nas, iz najrazličitijih razloga ne mogu biti u nekom velikom međusobnom saglasju, a istovremeno, daleko su od toga da budu jednoznačna. Istorija nas uči da bitna znanja ne bivaju nikad u celosti sačuvana za buduće generacije već je zadatak svake od njih da ta znanja iznova otkriva, da ih na svoj način i iz sopstvenog iskustva uvek iznova oblikuje.
Srednjovekovna filozofija je filozofija koja se razvijala u oblastima Sredozemlja, Evrope i Bliskog istoka tokom srednjevekovnog perioda (približno od V do XV veka). Ovaj pojam obuhvata hrišćansku, islamsku i judejsku filozofiju.
Srednjovekovna filozofija se razvila iz potrebe tumačenja objavljenih verskih dogmi, s jedne strane, i pod uticajem ponovno otkrivene antičke filozofije, s druge.[1] Filozofija se u srednjem veka uglavnom smatrala „sluškinjom teologije“ (lat. ancilla theologiae), a filozofi su mahom bili teolozi i sveštenici.[1] Preovlađujuće teme srednjevekovne filozofije bile su odnos vere i razuma, predodređenja i slobode volje, dometi i ograničenja ljudske spoznaje, problem univerzalija i dokazi postojanja Boga.
Jedan od glavnih problema srednjevekovne filozofije bio je kako zadržati objavljene verske istine, a ipak usvajati i slobodno razvijati filozofsko znanje. Srednjevekovni filozofi većinom nastoje da omoguće racionalno tumačenje vere. Zadatak koji sebi zadaju je da, ostajući verni svojoj religiji, iskoriste što više antičke mudrosti u razvoju teologije.
Jedan od najznačajnijih filozofa srednjek veka i dalekog istoka svakako je i Ibn Haldun o kome će ovde i biti reči.
____________________________
[1] Milan Uzelac, Uvod u filozofiju
Nastanak islamske filozofije
Razvoj ljudske misli kao i stvaranje čovjeka počinju prije pisane historije. Gdje god je čovjek živio, mišljenje je bilo od njega neodvojiva osobina. Gdje god je kročio nogom, mišljenje i shvatanje je ponio sa sobom.
U šestom veku nove ere, na drugom kraju sveta, zbio se najveći događaj u istoriji. Arapsko poluostrvo bio je svedok rođenja, misije i selidbe časnog Poslanika Islama, neka su mir i blagoslovi Božiji na njega i njegovu porodicu. On je na uši svesti čovečanstva pročitao poruku Božanskog vođenja. Kao prvi korak, on je pozvao ljude da stječu znanje, i visoko je cenio čitanje, pisanje i učenje. On je zasnovao najveću civilizaciju i najnapredniju kulturu u svetu. Podsticao je svoje sledbenike da stiču znanje i mudrost od kolevke pa do groba, u najbližem ili najudaljenijem mestu na svetu (čak i u Kini), i po bilo koju cenu.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET