Humanizam i Renesansa (makedonski) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Humanizam i Renesansa (makedonski)". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

SODR@INA:
Voved
1. Op{to za humanizmot i renesansata
1.1 Renesansa
1.2 Humanizam
2. Po~etoci na renesansansata i humanizamot i nivno vlijanie
2.1 Literaturata vo renesansata
Dante Aligieri
Fran~esko Petrarka
Xovani Boka~o
2.2 Slikarstvoto vo renesansata
Zaklu~ok
Koristena literatura 
Voved
Novite vidici koi se otvorile vo 15-ot vek otvorile potreba za poinakov na~in na `ivot. ^ovekot postepeno po~nal da se svrtuva kon sebesi, kon ubavinite na ovozemniot `ivot, po~nal da tvori, da otkriva i da go menuva svetot. Toga{ se pojavuva i bur`oazijata i se preminalo kon pari~no-stokovno stopanstvo. Ovie se uslovite vo 15.vek koi go pottiknale pojavuvaweto na noviot pravec vo umetnosta - humanizam i renesansa.
Predrenesansata (12. i 13. vek), pretstavuva preoden period vo koj hristijanskoto u~ewe, odnosno crkovnite temi i motivi se sè u{te najzastapeni.
Predrenesansata (humanizmot - qubov kon ~ovekot, ~ove~no) svojot procut go do`ivuva vo 15. vek.Nejzini osobenosti se:
- otfrluvawe na srednovekovnata ideologija;
- verba vo ~ovekot (a ne vo natprirodni su{testva);
- qubov kon `ivotot na zemjata (a ne zadgroben `ivot);
- sozdavawe originalna literatura so motivi i temi od sekojdnevniot `ivot;
- pi{uvaat na latinski jazik (Italijanite veruvale deka se potomci na starite Rimjani i deka latinskiot jazik e mnogu sli~en so sovremeniot italijanski).
1. Humanizam i renesansa
Humanizmot e ideologija na renesansata, toj e nejzina filozofija, nejziniot pogled na svetot. Humanizmot najprvin se pojavil vo Italija vo XIV vek, a blizu 2 veka podocna vo [panija, Francija, Anglija i drugi evropski zemji. Ideolozi na renesansata bile humanistite. Tie na svoite sovremeniciim ponudile nov pogled na svetot. Religiozniot pogled na svetot go zamenile so svetoven graganski. Spored niv, ~ovekot e toj vo kogo treba da se veruva, a ne vo nadprirodni su{testva, bidej}i se {to e izgradeno na zemjata e delo na negovite tvore~ki sposobnosti. Za ~ovekot ne postoi drug `ivot osven ovoj na zemjata i zatoa zemskiot `ivot ne treba da se prezre, kako {to propovedala crkvata tuku treba da se po~ituva i unapreduva. Ve~en `ivot ne postoi i e neprifatliva dogmata deka ~ovekot treba da se odka`e od site blagodati na zemskiot `ivot za da `ivee ve~no vo izmisleniot zadgroben `ivot, zamislen kako pekol, ~istili{te i raj. Spored humanistite smislata na postoeweto e ovde na zemjata i ~ovekot e nejzinoto najsovr{eno su{testvo. Potkrepa za ovie sva}awa humanistite nao|ale vo anti~kata nauka, litaratura, skulptura i arhitektura, preku koi otkrile drugi vistini za `ivotot poinakvi od srednovekovnite. Nekoi od humanistite svoite dela gi pi{uvale na latinskiot (mrtov jazik) i nivnite dela da bidat dostapni za {irok krug lu|e. Za humanistite, poimot humanizam zna~elo afirmacija i sloboda na ~ovekovata li~nost.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET