Hajdegerova kritika filozofse antropologije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Hajdegerova kritika filozofse antropologije". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
БАЊА ЛУКА
ХАЈДЕГЕРОВА КРИТИКА
ФИЛОЗОФСКЕ АНТРОПОЛОГИЈЕ
~семинарски рад~
Бања Лука, мај 2009. године
Уводни дио:
Рад треба да се позабави Хајдегеровом критиком филозофске антропологије. Гдје може бити мјесто филозофској антропологији и који облик једна таква антропологија треба да има? С једне стране имамо културно-антрополошку и филозофско-биолошку позицију, а са друге имамо Хајдегерову позицију која у човјековој егзистенцији види суштину човјека (Хајдегер није једини филозоф којем је близак овакав начин размишљања).
Да ли се до суштине човјека може доћи разматрајући његову биолошку структуру, органску опремљеност или ипак прићи том проблему преко човјекоовг стваралаштва? Ништа од наведеног неће погодити суштину човјека, па чак се ни приближити одговору на то питање, јер је по Хајдегеру такав начин испитивања недоличан, промашује оно питано.
Хајдегер че остати вјеран свом ставу да човјек измиче било каквом техничко-методолошком приступу и да искривљује бит човјека покушавајући је захватити научном апаратуром. Човјеков битак није фиксиран, а саме човјекове особине нису таквог карактера, те самнм тим не можемо никада човјеков битак обухватити тако да се тај проблем ријеши једном за свагда.
Даље, у раду, видјећемо колико Хајдегер схвата озбиљним покушаје филозофске антропологије и антропологије, уопште, и какву алтернативу нуди у промишљању суштине човјека.
У свом главном дјелу «Битак и вријеме» из 1927. године Хајдегер уз питање о битку поставља и питање о човјеку за које тврди да није мање важно јер тек када филозофски размотримо питање: Шта је човјек?, отвара нам се пут и могућност за истинско онтолошко истраживање. С обзиром да је битак увијек битак бића треба да нам буде јасна полазна тачка оваквог испитивања. На почетку дјела Хајдегер нам показује зашто је нужан овакав правац и смјер: «Обрада питања о битку, према томе, значи: чињење транспарентним неког бића – у његову битку(...( То биће, које смо увијек ми сами и чији битак може, поред осталога, бити запитивање, терминолошки захваћено као тубитак. Изричито и транспарентно постављање питања о битку захтјева да прдходно буде примјерено експлицитно једно биће (тубитак) у погледу својег битка.» Из овога текста јасно можемо видјети колику важност Хајдегер приписује том «бићу јије смо увијек ми сами» (тубитку), и заправо читав читав пројекат фундаменталне онтологије се темељи на аналитици тубитка. Сам тубитак има вишеструко првенство пред свим другим бићима: онтичко, онтолошко и разумјевање битка свих бића која су другачија него тубитак.
Сда треба прекинути овај онтолошки, не улазећи дубње у питања која се отварају, а нека нису ни поменута (заборав битка, смисао битка, итд.) и усредочити се на тему рада. Неоспорно је да човјек има «главну улогу» у пројекту конципираном на овај начин, ипак је сам битак ту у човјеку (тубитак, dаsеin), те се потом отвара питање филозофске антропологије у «овом систему». Иако се ради о питању о човјеку ипак антропологији ту није мјесто јер егзистенцијална аналитика тубитка слиједи прије сваке психологије, антропологије, и поготово биологије. Хајдегер сматра да су сва питања која су до тог момента постављена у истраживањима усмјереним у тубитак, промашују оно право, промашују суштину. Из тог разлога таква истраживања, а мисли конкретно на психолошка, биолошка и антрополошка, не могу претендовати да достигну свој циљ, не могу спознати човјека. Сама структура тих наука је «на климавим ногама» и пријеко им је потребан онтолошки потицај. Хајдегер је против тога да се битак човјека разбија на дијелове и да се посматра посебно сваки од тих дијелова или да постоји више поља истраживања која ће се касније надопунити. Питање о човјеку је јако комплексно и и није могуће тачно «израчунати» из врста битка битак читавог човјека. Даље, постоје темељи који су погрешни, а којих се антропологија још увијек држи. Наиме, непрестана оријентација на античко-хришћанску антропологију само закрчује и криво показује пут према битку човјека. Традиционална антропологија носи у себи двије тачке које сакривају прави пут за разумијевање човјека.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET