Emil Dirkem | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Emil Dirkem". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Увод
(Живот Емила Диркема)
Емил Диркем се родио 15. априла 1858. године у Епиналу. Врло рано је остао без оца, који је као и његови преци, био рабин. Диркем је јеврејског порекла, као и већина становника покрајине Восгес у којој је живео. Основну и средњу школу завршава у родном месту, а са осаманаест година одлази у Париз на даље школовање. Међутим у прва два наврата је омашио да положи пријемни испит,али је из трећег покушаја успео. Био је припадник сјајне групе интелектуалаца, из које је неколико њих имало битни утицај на културни живот и пoлитику Француске.Ту је стекао политичка гледишта,којих се држао до краја живота. Гајио је политичке наклоности према републиканизму и прогресивној друштвеној реформи.
По дипломирању 1882. године, постаје професор филозофије и предаје на неколико лицеја у близини Париза. Након три године предавања одлази у Немачку ради усавршавања и по повратку објављује неколико чланака о настави друштвених наука на немачким универзитетима.
На универзитет у Бордоу долази 1887. године и држи предавања из социологије и педагогије. На истом универзитету 1896. године бива изабран за редовног професора и управо на Бордоу ће написати неколико својих главних дела.
У Париз прелази 1902. године и у прво време замењује Buisona на катедри науке о васпитању, а 1906. постаје професор и у потпуности преузима катедру. Паралелно ће на Сорбони држати предавања из социологије и педагогије све до краја живота.
Једна од Диркемових брига,била је да се хвата у коштац са спорним питањима смисла успона индивидуализма у модерном друштву.
У Диркемовим радовима види се трајно занимање за практичне импликације научног знања о друштву. Његове идеје никада нису биле посебно поуларне међу његовим тумачима, иако су те идеје биле у самој сржи Диркемових интересовања.
У последњим годинама живота, Диркем је преживљавао велику друштвену кризу. Свој ауторитет је ставио у службу домовине, сматрајући то својом обавезом. Радом из социологије је учествовао у књизи " Француска наука ", а написао је још неке радове о рату и поводом рата. Диркемов син је почео да се бави социологијом језика, међутим осамнаест студената, међу којима је био и он, погинули су на бојишту. Диркем није могао да прежали губитак сина, па је након потпуне неактивности, видно поремећен и умро 15. новембра 1917. године.
Природа и улога васпитања
Како сам већ навела Диркем је читавог свог живота предавао педагогију и социологију. Он је о васпитању говорио првенствено као социолог.
Свако друштво поседује васпитни систем, који се појединцима намеће са снагом, којој се није могуће одупрети. Децу не можемо подизати онако како ми то желимо, већ постоје обичаји које морамо следити и покоравати им се. Када историјски проучавамо начин на који су настали системи васпитања, уочићемо да они зависе од религије, политичке организације, степена развијености наука, итд. Васпитни систем је разнолик, јер у једном друштву има онолико различитих врста васпитања, колико и различитих средина у њему одн. васпитање богатих, није исто што и васпитање радника. Да бимо дошли до једнаког васпитања за све, морамо се вратити до преисторијских друштава у оквиру којих не постоји никаква разноликост. Иако Диркем наводи да се васпитања разликују од друштва до друштва, ипак је сматрао да почивају на заједничкој основи.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET