Egzistencijalno razumevanje čoveka | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Egzistencijalno razumevanje čoveka". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Антропологија
Тема: Егзистенцијално разумевање човека и лични карактер људског битка
САДРЖАЈ УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 ЈАСПЕРСОВА ТЕОРИЈА О ПАРАДОКСАЛНОСТИ ЉУДСКЕ ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 ЦЕЛИНА СТВАРНОСТИ – СВЕОБУХВАТНО . . . . . . . . . . . . . . . 3 ИСТИНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 ИЗУЗЕТАК И АУТОРИТЕТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 СТВАРНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 ПИТАЊА МЕТОДЕ – 'ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛИЗАМ И МАРКСИЗАМ' . . . . . 7 БИТАК И ВРИЈЕМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 ТУБИВСТВОВАЊЕ. ЕГЗИСТЕНЦИЈА. ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНЕ АНАЛИЗЕ . 9 ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
УВОД
У Европи су 30-их година XX вијека значаја имале двије филозофске струје: марксизам и егзистенцијализам, а до извјесне мјере и структурализам. Ниједна није прихватила идеју о правима човјека као таквим. У својој бити, марксизам се можда и могао спојити са идејом о правима човјека, али његов развој није ишао у том смјеру. Представници егзистенцијализма су противници хуманизма, за разлику од марксиста, који према њима исувише валоризују човјека науштрб Бића.
Егзистенцијализам као филозофска струја, дефинитивно се оформио пред Први свјетски рат. Ту струју заступала су три велика имена: Жан Пол Сартр, Мартин Хајдегер и Карл Јасперс, који и поред бројних заједничких идеја ипак имају и много различитих схватања. Али, ипак оно што је заједничко у тој струји и што оправдава њен назив – егзистенцијализам, јесте то да су се сва тројица инспирисали Кјеркегоровим идејама о апсурду и о страви. Сва тројица су представници нечега што Нијемци називају innerlichkeitsphilosophiе, што значи – филозофија властитих дубина најличнијих штимунга, залажење у оно најприсније у једној егзистенцији. Но оно што се тако налази, тај битни центар бића човјековог, јесте потпуна празнина без садржаја, а до ње се доспијева кроз један специфичан штимунг, извјесно осјећање незасићености, бесмислености свијета, преданости смрти, безразложном осјећању кривице, осјећају апсолутне страве пред животом, коју је Кјеркегор описао као страх уопште, страх гдје човјек не зна од чега страхује. Ту човјеку не остаје ништа друго него да очајава или да се повуче у оно своје најсопственије, нешто што чува ипак неки смисао и кад све вриједности, када све у животу постане привид, кад се човјек одрекне чак и властитог 'сопства', уколико би и оно носило неко богатство, некакву пуноћу, да би тако доживјело 'оно чисто 'да' бића'. То 'да јесам и да има да будем (бивствујем)' јесте штимунг у којем се наговјештава егзистенција. Но, и она је само најављена могућност коју човјек успијева да оствари, како каже Штегмилер, само у најактивнијем, најконцентрисанијем подухвату. Одатле се до егзистенцијалног бивствовања досеже не неким дугим путем постепеног усавршавања, већ, како је то Кјеркегор описао, вратоломним скоком. За Јасперса и Хајдегера то није нимало лак посао, та борба против обичне природе човјека, којој и филозоф каткад подлијеже, борба која захтијева духовни напор. Људи могу бити добри, лоши, паметни и глупи. То ништа не значи, све је то пасивна маса. А у друштву права егзистенција досеже своју врховну аутентичност у безобзирној активности, у хладнокрвном гледању смрти у очи, човјека који је сваког тренутка спреман на све. Међутим, ниједан од ова три филозофа није остао постојан при својим идејама.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET