Džon Lok - teorija saznanja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Džon Lok - teorija saznanja". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Садржај
Увод ............................................................... 3
Биографија .................................................. 4
Мисли о васпитању - Џона Лока .......... 6
Теорија сазнања ....................................... 10
Емпиристичка теорија идеја ................ 12
Локова подела идеја ............................... 12
Закључак ...................................................... 15
Литература .................................................. 16
Увод
Веома је тешко уочити шта је све утицало на стварање филозофског правца, данас поѕнатог као енглески емпиризам. Већина филозофа се слаже да су то велика научна открића, која су инспирисала бројне филозофе да те новине уклопе у свеобухватну 'слику света'.
У покушају да се бројна научна открића објасне, било је доста спорова, али и дијалога између представника емпиризма и неких представника рационализма ( Лок – Декарт, или пак, Лок – Лајбниц). Када је реч о теорији сазнања они се могу посматрати као две стране исте медаље, односно два могућа приступа истој групи проблема. То је пре свега проблем, порекла, могућности и домета поузданог сазнања.
Термин идеја није имао исто значење у емпиристичко – рационалистичкој филозофији и у дотадашњој историји филозофије. Идејама су се бавили још и Платон, Аристотел, Плотин , као и схоластички филозофи који су се бавили универзијалима. Раније је термин идеја изначавао нешто опште и универзално, док се у британском емпиризму разлика између општег и посебног брише, и термин идеја се односи на садржај свести. Главни спор је вођен око статуса општих појмова. Стога, према своме основном уверењу и убеђењу да не постоје никакве ' урођене идеје' сви емпиристи су строги номиналисти. Најизразитији представници овог правца су: Томас Хобс, Џон Лок, Џорџ Беркли и Дејвид Хјум.
Биографија
Лок се родио у Рингтону, близу Бристола, у имућној адвокатској породици. Џон Лок родио се исте године као и Спиноза, а готово пола века после Хобса (1632. године). Револуционарна збивања у Енглеској средином XVII века доживљавао је као дечак и младић. Док је његов отац, правник и ватрени пуританац, као официр револуционарне армије активно учествовао у грађанском рату, дотле је син учио, најпре на Школи у Вестминстеру (1646-1653) а затим у Оксфорду (1653-1657), где је по завршетку студија остао као нека врста асистента за грчки језик и реторику, а касније за моралну филозофију.
Схоластичка филозофија, која је у то време још увек доминирала у Оксфорду, није успела да зарази Лока. Осјећајући антипатију према њој, он је свој боравак у Оксфорду користио пре свега за самостално студирање новијих филозофских дела (у првом реду Декартових, а такође и Беконових, Хобсових, Гасендијевих), као и за проучавање природних наука (хемије, експерименталне физике и нарочито медицине), те се упознао и спријатељио са славним хемичаром Робертом Бојлом и лекаром Сиденхамом, који су се на подручју својих струка борили за примену емпиријских метода.
У време Локовог рада на оксфордском универзитету дошло је до рестаурације Стјуарта. Буржоазија и ново племство понудили су (две године после Кромвелове смрти) круну сину погубљеног краља Чарлсу II (владао 1660-1685). С обновом краљевства обновљена је и супротност између краља и парламента, те је дошло до образовања двеју странака: торијеваца (свештенство, дворска аристократија и заостало племство - присталице краљевског апсолутизма) и виговаца (представници буржоазије и новог племства - присталице ограничења краљевске власти и владавине парламента). Лок, који је у прво време после рестаурације био донекле склон Стјуартима, нашао се ускоро у табору виговаца. На такву његову политичку оријентацију много је деловало његово познанство (склопљено 1666. год.) с бароном Ешлијем, каснијим лордом Шафтсбуријем, једним од вођа виговске опозиције. У току низа година он је био кућни лекар Ешлијеве породице, васпитач његовог најстаријег сина, а такође секретар и саветник самог барона. Кад је Ешли 1672. године постао лорд-канцелар Лок је добио високу државну функцију, а кад је он ускоро после тога пао, морао је мало касније и Лок напустити свој положај (1675), те је отишао у Француску, одакле се вратио после четири године. Пред налетом реакције морао је лорд Шафтсбури 1682. године побећи у Холандију, гдје је идуће године умро, а неколико месеци после његове смрти и Лок се склонио у Холандију, где је провео пет година. То су за њега биле године плодног рада, у којима је поред осталог довршио и своје главно дело „Оглед о људском разуму“.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET