Albert Camus - Pojam apsurda | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Albert Camus - Pojam apsurda". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Albert Camus, Pojam apsurda
(esej)
SADRŽAJ
UVOD............................................................................. 1
ŽIVOTNI PUT ALBERTA CAMUSA......................... 2
KNJIŽEVNOST ALBERTA CAMUSA....................... 3
POJAM APSURDA KAO OSNOVNI U CAMUSOVOJ
FILOZOFIJI.............................................................................. 4
SIZIF KAO MODEL APSURDNOSTI....................... 5
BIBLIOGRAFIJA.......................................................... 7
. UVOD
Dvadeseti vek obeležile su mnoge stvari. Dva svetska rata, najrazličitiji izumi, ali i on. Filozof apsurda – Albert Camus. U ovom eseju ćemo govoriti o Albertu Camusu kao književniku i filozofu i o apsurdu kao pojmu koji je obeležio njegovo stvaralaštvo. Cilj rada je da vidimo šta je apsurd i da li je život stvarno besmislen kao što je Albert smatrao.
U okviru rada biće reči o životnom putu Alberta Camusa, njegovom školovanju i putu do uspeha. Kako je uspeo da stigne od siromaštva do Nobelove nagrade, kao i to čime se sve bavio i sa kim je sarađivao. Spomenućemo i njegova književna dela koja su mu pomogla da stigne do cilja – da bude jedinstven.
U drugom poglavlju ovog rada osvrnućemo se na krizu civilizacije i Camusovu borbu sa istom. Navešćemo poteškoće koje je imao zbog svoje misli i kako je uspeo da se izbori za svoje mesto.
Treći deo je posvećen isključivo apsurdu, s’ obzirom da je to glavni pojam Camusove filozofije. Videćemo šta se smatra apsurdom, šta je bitno da svaki čovek zna o sebi i šta je zapravo život gledano iz ugla ovog filozofa. Biće reči i o tome kada i zašto se Camus odrekao apsurda. I na kraju ćemo reći šta je bio njegov plan i kako je uspeo da ga realizuje.
2.0. Životni put Alberta Camusa
Albert Camus je rođen 1913. godine u Alžiru. Očuvala ga je i vaspitala samohrana majka, nakon što mu je otac poginuo u Prvom svetskom ratu. Od malih nogu bavio se fudbalom, a često je bio i u pozorištu. Iako je odrastao bez oca, u siromašnoj porodici, koristio je svaku priliku da putuje i upoznaje ljude. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Alžiru, a tokom studija se bavio i novinarstvom. Prvi veći uspeh Camus dostiže romanom Stranac 1942. godine. Te godine objavljuje i Mit o Sizifu – komentar na svoje prethodno delo, pisan u formi eseja. Kasniji romani Kuga i Pad su ocenjeni bolje od Stranca, ali ne i od Mita o Sizifu te se to smatra njegovim najuspešnijim delom.
Još jedna zanimljivost i dokaz Camusove svestranosti je to da je bio član francuskog Pokreta otpora, sa čijim je članovima izdavao časopis Borba. Nakon Drugog svetskog rata napisao je i svoju prvu dramu Pobunjeni čovek . Upravo ta drama pokrenula je jedan od najslavnijih intelektualnih rasprava – polemiku sa Sartreom. Sartreovo poimanje egzistencijalizma kao ništavila se kosilo sa Camusovim mišljenjem o tome. Iako su uopšteno prihvatali načela egzistencijalizma, ta jedna činjenica je dovela do njihovog razilaženja. Albert Camus smatra da se apsurdnost života ne može poistovetiti sa ništavilom.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET