Analiza predmeta: Bedž sa crtežom kadilaka | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Analiza predmeta: Bedž sa crtežom kadilaka". Rad ima 6 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Одељење за етнологију и антропологију
Филозофски факултет
Универзитетa у Београду
Grupna vežba iz predmeta
Materijalna kultura Srbije
Analiza predmeta:
Bedž sa crtežom ˝kadilaka˝
Beograd,
Decembar, 2009.
UVOD
Kulturna biografija jednog predmeta daje nam mnoštvo podataka o kulturi u okviru koje se vrši istraživanje. Treba imati na umu da se na ovaj način zapravo proučavaju različiti ljudski odnosi projektovani na stvari i da stvar može biti reklasifikovana u svakoj sledećoj situaciji. Možda je i samim ovakvim pisanjem njegove biografije objekat dobio nova značenja koja bi trebalo analizirati.
Igor Kopitof skreće pažnju na grešku u shvatanju da fizički objekti predstavljaju “prirodni” svet robe, dok osobe pripadaju “prirodnom” svetu singularizacije. Za primer uzima instituciju ropstva i pokazuje promene statusa jednog roba kroz transakcije. Rob se nakon prodaje individualizuje, pa prilikom sledeće prodaje opet dobija status robe, pa se njegov društveni status iznova menja sa robe na individuu uključivanjem u društvo njegovog vlasnika itd. Proces proizvodnje se dakle ovde opisuje kao proces rađanja osobe, a proces trošenja se shvata kao proces starenja. Predmet se posmatra kao „rob“ koji se kupuje, a potom se singularizuje i paradoksalno postaje toliko vredan da nema vrednost, poput osobe. Više ne pripada opštoj kategoriji robe, već sada nosi otisak ličnosti svog vlasnika (ili svojih vlasnika), a tako se i vremenski i prostorno ograničava.
Za izradu kulturne biografije predmeta koristili smo metod koji predaže Džil Praun prilikom analize artefakata. Ona prepoznaje tri velike faze rada, sa podfazama.
Sledeća faza je faza dedukcije. Sa pojedinačnog predmeta prelazimo na širu klasu kojoj predmet pripada i utvrđujemo njegovo mesto u vrsti kojoj pripada. Procenjuje se kvalitet u odnosu na ostale primerke.
Poslednja faza je interpretacija. Od prve faze, gde je predmet postavljen kao pojedinac, pa preko faze u kojoj je predstavljen u svojoj vrsti, na kraju ga smeštamo u najširi kulturni kontekst. Analizira se funkcija predmeta i upoređuje se sa „idealnom karijerom“ koja se očekuje od datog predmeta.
DESKRIPCIJA
Formalna analiza - Rekonstrukcija biografije predmeta
Vlasnik ovog bedža je Dragan Gile Savić iz Beograda, koji ga je 80-ih kupio u Frankfurtu (Nemačka) u prodavnici ˝California˝ što zaključujemo na osnovu natpisa sa imenom radnji i njihovim adresama na obodu bedža: ˝California your store – Zeil 43-45 & Neue Kräne 32˝ . U autobiografskom opisu Dragan Gile Savić govori: ˝U toku 1990-ih bio sam član beogradske rokabili ekipe. Najpre smo se okupljali u klubu Tačka u Domu omladine., a kada je nakon neke tuče ovaj klub zatvoren, naše omiljeno mesto za izlaske bio je Bunker (kasnije nazvan St. James). Imao sam i svoj bend u kome sam svirao gitaru i pevao. U to vreme moj izbor odeće, uz obaveznu ˝banana frizuru˝, podrazumevao je sledeću kombinaciju: crna kožna rokerska jakna sa nitnama, bela pamučna majica, farmerke sa podvrnutim nogavicama i glomazne čizme. Na reveru kožne jakne uvek sam nosio ovaj bedž. U to vreme on je izražavao moju filozofiju: slušaj rock and roll umesto turbo folka i vozi kadilak umesto audija˝.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET