Solarna energija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Solarna energija". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Uvod
Solarna energija, sunčeva svetlost i toplota, čovek je eksploatiše kroz istoriju od njegovog samog početka. Sve od prvih useva do revolucionarnih ideja današnjice o obnovljivim izvorima energije čovek je uvideo mogućnost Sunca i njegovog konstantnog prisustva. Solarna radijacija, zajedno sa produktima sunčevog uticaja kao sto su vetar, biomasa itd., čine većinu najpristupačnije obnovljive energije na Zemlji. Uprkos tome samo jedan minijaturan procenat solarne energije biva iskorišćen.
Proizvodnja energije pomoću sunca može se podeliti na dva idejna pristupa: solarni termalni kolektori i fotonaponski sistemi. Upotreba solarne energije ograničena je samo čovekovom ingenioznošću. Kratka lista aplikacije solarne energije sadrži grejanje prostora kroz arhitetkturska rešenja, proizvodnja tople vode, destilacija i dezinfekcija vode, kuvanje pomoću solarne energije i visoko temperaturni procesi za industrijske potrebe. Najčešći način ulaznog dela procesa je sakupljanje sučeve svetlosti je preko solarnih panela.
Solarne tehnologije mogu se uopšteno kategorisati kao aktivne ili pasivne. U zavisnosti od načina prikupljanja, konvertovanja i distribuiranja solarne energije. U aktivne solarne tehnike spada korišćenje fotonaponskih panela i termalnih kolektora. Pasivne tehnologije obuhvataju izgradnju objekata ka suncu, odabir materijala sa odgovarajućom toplotnom provodljivošću i dizajniranje prostora za optimalnu cirkulaciju vazduha. Iz date podele je veoma lako zaključiti da je za mašinske inžinjere prvi pristup mnogo intrigantniji i bliži, stoga su aktivni načini iskorišćenja solarne energije fokus ovog rada.
Sunce kao izvor energije
Konstantno prisustvo, praktično neiscrpni izvor energije je prvo što se može pomisliti kad je u pitanju gigantska nuklearna elektrana na nebu, naše Sunce. Termonuklearnim reakcijama na Suncu se oslobađa masivna količina toplotne energije čiji deo stiže i na Zemljinu površinu. Na Zemlju godišnje ’’padne’’ 174 petawatta solarne radijacije odnosno oko 10 na 18 KWh sunceve energije. Otprilike 30% se reflektuje nazad u svemir odbijanjem od atmosfere dok ostatak apsorbuju oblaci okeani i kopnena masa. Spektar svetlosti na Zemljinoj površini je uglavnom u vidljivom i infracrvenom delu sa malim delom ultraljubičaste svetlosti.
Zemljina površina, okeani i kopno, kao i atmosfera apsorbuju sunčevu radijaciju što diže njihovu temperaturu. Topao vazduh sa česticama isparene vode is okeana se diže, stvarajući atmosfersku cirkulaciju i prenos toplote. Kada vazduh dođe do velikih visina gde je temperatura niska, vodene čestice se kondenzuju i obrazuju oblake a potom i kišu koja pada na zemljinu površinu, time završavajući dobro poznato kruženje vode. Prenos toplote u ovom procesu prouzrukuje atmosferske fenomene kao što su vetar, cikloni i anti-cikloni koji su takođe predmet eskploatacije za proizvodnju energije od strane čoveka. Preko fotosinteze biljke pretvaraju solarnu energiju u hemijske proizvode, što daljim procesima dovodi do stvaranja biomase i naravno fosilna goriva. Kao što se može videti sunce je uzrok nastanka sve energije koju čovek koristi, dolazi se do pitanja kako ’’premostiti’’ među faze ovog veoma komplikovanog procesa i eksploatisati primarni izvor u njegovom čistom obliku.
Ukupna solarna energija absorbovana Zemljinom atmosferom, okeanima i kopnom iznosi otprilike 3,850,000 exajula (EJ) godišnje. U 2002. godini to je više energije za jedan sat nego što je ceo svet iskoristio za godinu dana. Fotosinezni procesi ’’uhvate’’ oko 3,000 EJ godišnje u obliku biomase. Količina solarne energije koja dospe na površinu Zemlje je tolika da u toku jedne godine je otprilike duplo više nego što će ikad biti iskorišćeno iz ne obnovljivih izvora energije uglja, nafte, zemnog gasa i uranijuma zajedno.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET