Nafta i njeni derivati | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nafta i njeni derivati". Rad ima 27 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Seminarski rad
TEMA: ISPITIVANJE NAFTE I NJENIH DERIVATA
___________________
NIŠ
I UVOD
Nafta je smeša ugljovodonika različitih hemijskih struktura i molskih masa. Ona sadrži više od 75% ugljovodonika, dok su u znatno manjem iznosu zastupljena jedinjenja sumpora, azota, kiseonika, organometalna jedinjenja, neorganske soli i emulgovana voda. Nafta je smeša tečnih, čvrstih i u manjoj meri gasovitih ugljovodonika.
Ovako značajna energetska sirovina se u prirodi javlja u obliku viskozne tečnosti. Njena boja može biti zelenkasta, svetlomrka do crne, a u retkim slucajevima nafta može biti i bezbojna. Specifična gustina nafte se kreće u širokim granicama - od 0,73 do 0,98gr/cm3, zavisno od udela lakših i težih frakcija. Ovi podaci ukazuju da je lakša od vode. Takodje, značajna karakteristika nafte je da se sa vodom ne meša. Nafta je lako zapaljiva jer u sebi sadrži dosta lakih frakcija koje imaju nisku tačku paljenja. Miris nafte podseća na benzin ili petrolej, mada u prisustvu sumpornih i azotnih jedinjenja može biti specifican i neprijatan.
U našoj zemlji naftna industrija Srbije jedini je proizvođač nafte i gasa. “Prerada se obavlja u dve energetske rafinerije (Pančevo i Novi Sad) i tri uljne rafinerije (Beograd, Novi Sad i  Kruševac). Kapaciteti sistema NIS-a za primarnu preradu i visokovrednu valorizaciju sirove nafte u rafinerijama u Pančevu i Novom Sadu su oko 8 miliona tona, a proizvodnja ulja i masti u Beogradu, Novom Sadu i Kruševcu odgovara svetskim tehnološkim i ekološkim standardima.  Sigurnost snabdevanja potrošača proizilazi iz činjenice da je do svih rafinerija NIS-a iz kojih se snabdeva (sem jedne), moguće dopremanje sirove nafte na više nacina: naftovodom, rekom Dunav i kopnom. Dovoz derivata do većine skladišta i značajnih potrošača, pored kopnenog, takođe je moguć vodenim putem - rekama Dunavom i Savom.”
II TEORIJSKI DEO
1. POREKLO
U prošlosti su poštojale različite teorije o nastanku nafte. Prema nekim od ovih teorija smatralo se da je nafta nastala od organskih, a prema drugima od neorganskih materija. Danas se zna da je nafta nastala od organskih materija kako životinjskog tako i biljnog porekla. Postoje mnogi dokazi koji potvrdjuju ovu teoriju.
Trajbs je u nafti našao porfirine, karakteristične za vitalne sastojke živih organizama (hlorofil, hemin). Sem toga, u nafti se ugljenik nalazi u obliku stabilnog izotopa 12C, što se takodje dovodi u vezu sa organskim jedinjenjima. Organski materijal se najpre raspadao pod dejstvom bakterija, a kasnije je propadao u zemljinu koru gde se fizički i hemijski menjao, pod dejstvom visoke temperature (120 0C -150 0C) i pritiska, a u prisustvu neorganskih katalizatora (vode, sumpora, vodonik sulfida…). Tako nastala nafta je zatim propadala dublje u zemjlinu koru i zadržavala se na pojedinim mestima - iznad nepropustljivih stena. Usled toga se veće količine nafte u zemljinoj kori najčešće nalazi u sedimentnim stenama.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET