Elektroenergetski vodovi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Elektroenergetski vodovi". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija
Seminarski rad iz Osnovi elektroenergetike
Elektroenergetski vodovi
Beograd, maj 2013. god.
Sadržaj:
1 Uvod 1
2 Prenos elektricne energije 2
3 Nadzemni vodovi 3
3.1 Provodnici i zaštitna užad 4
3.2 Stubovi 5
3.3 Izolatori 6
3.4 Nosači izolatora 6
3.5 Pribor za spajanje provodnika 7
4 Podzemni kablovi 8
4.1 Podmorski kablovi 11
5 ZAKLJUČAK 11
6 LITERATURA 12
Uvod
Danas se el. energija proizvodi u blizini nalazišta prirodnih izvora energije (fosilnih goriva, vodotoka, plina), odakle se vodovima prenosi do potrošača, koji mogu biti i veoma udaljeni. Za prenos el. energije se koriste nadzemni vodovi i kablovi. Po jedinici prenesene snage, kabal je više puta skuplji od dalekovoda, pa se kablovi koriste samo u specifičnim prilikama, povezivanje ostrva sa kopnom, u gradovima, u blizini aerodroma itd. U prilog nadzemnim vodovima govori i činjenica da je njihov popravak jednostavniji i brži nego kod kablova.
Vodovi se povezuju u transformatore, gde se el. energija, zavisno od funkcije priključenih vodova (prenos ili razdela), transformiše u odgovarajući napon. Podela nadzemnih vodova može se izvršiti po više kriterijum a, a to su: nazivni napon, broj trofaznih sistema vođenih na istom stub u, materijal i konstrukcija provodnika, materijal i konstrukcija stub ova itd.
Prenos elektricne energije
Električna energija se od elektrana do potrošača prenosi prenosnom mrežom. Prenosna mreža je složena veza sa petljastom topološkom strukturom, koja omogućava posrednu ili neposrednu vezu svake elektrane sa svakim potrošačem, čak i u slučaju ispada bilo kog elementa prenosne mreže. Prenosni sistem je visoko automatizovan sistem, u pogledu razvodnih postrojenja i vodova.
Prenos električne energije moguć je pomoću:
nadzemnih vodova (popravka jedan dan)
podzemnih kablova (duže vreme popravke)
Nadzemni vodovi
Slika 3.1 – Deo nadzemnog elektroenetgetskog voda (raspon).
Osnovni elementi koji sačinjavaju nadzemni vod su:
provodnici i zaštitna užad
stubovi
izolatori
nosači izolatora
pribor za spajanje provodnika
Provodnici i zaštitna užad
Provodnici nadzemnih vodova služe da prenesu električnu snagu, a zaštitna užad (koja se postavljaju iznad faznih provodnika) za zaštitu od atmosferskih prenapona. I jedni i drugi izloženi su raznim atmosferskim i hemijskim uticajima. Sa obzirom na njihovu namenu, oni moraju imati veliku specificnu provodnost, moraju biti dovoljno žilavi, otporni na razna mehanička naprezanja i atmosferske uticaje, a takođe i ekonomični.
Provodnici su aktivni i najvažniji deo dalekovoda, vode struju, a materijal za provodnike treba da ima veliku električnu vodljivost i dovoljnu mehaničku čvrstoću. Kao materijal provodnika prvo se koristio bakar (Cu), čisti elektrolitički, tvrdo vučeni Cu. Radi uštede bakra danas se upotrebljava aluminijum (Al), koji ima manju specifičnu težinu (30,4% od Cu), pa je tako Al provodnik lakši od bakarnog sa istom vodljivošću. Al mora biti veoma čist (99,5%). Zbog male mehaničke čvrstoće čisti Al se ne koristi za veće raspone, dakle niti za VN dalekovode već se legira ili koristi u kombinaciji s čelikom. Zbog velike čvrstoće čelik se koristi za zaštitnu užad na VN vodovima, gde njegova loša el. svojstva ne dolaze do izražaja. Od korozije se štiti tako što se dobro pocinkuje.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET