Senzori temperature | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Senzori temperature". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija Beograd
Predmet: Senzori i aktuatori
Seminarski rad
Tema: Senzori temperature
––––––––––––––––––––– ––––––––––––––––––––––––––
SADRŽAJ :
1. Uvod……………...................................................................................3
2. Kontaktni temperaturni senzori.............................................................4
2.1. Termopar ..........................................................................................4
2.2. Otpornički detektori temperature(RTD) ...........................................11
2.3. Termostat........................................................................................ 17
3. Zakljucak…………… ..........................................................................19
4. Literature ............................................................................................20
1. Uvod
Temperatura je jedan od najčešce merenih i spominjanih podataka, vrlo je teško temperaturu veoma tačno opisati i definisati kao veličinu. Ona je fizicka veličina koja prestavlja stepen zagrejnosti tela. Temeperaturu nekog tela ne možemo direktno očitati nego je moramo dovesti u dodir sa nekim drugim telom koji svoju temperaturu može pretvoriti u neku drugu merljivu veličinu – senzor temperature.
Senzore temperature po osnovnom principu funkcionisanja delimo na :
Kontaktne senzore temperature
Ne-kontaktne senzore temperature
Kontaktni temperaturni senzori mere svoju vlastitu temperaturu. To se odnosi i na temperaturu objekta s kojim je senzor u kontaktu, naravno pod pretpostavkom da se nalaze u termičkoj ravnoteži, tj. ne postoji tok topline izmedju ta dva objekta. Pri merenju temperature ovim senzorima možemo naići na mnogobrojne probleme, pogotovo pri merenju npr. temperatura površina koje se gibaju. U takvim slučajevima jednostavnije bi bilo koristiti ne-dodirne temperaturne senzore.
Neki od najčešćih kontaktnih senzora su:
termistori,
RTD-i,
bimetalni termometri,
stakleni termometri,
termoparovi,
poluvodički termometri ...
U ovom pregledu detaljnije ćemo se baviti termoparovima, RTD-ima i termistorima dok ce ostali senzori biti spomenuti.
Ne-kontaktni senzori temperature imaju široku primenu, ali je razumevanje njihovih principa rada otežano jer zahteva veliko predznanje o zračenju, ili preciznije o spektralnom zračenju. Ovakvi senzori nisu jos uvek standardni u industriji u takvoj meri kao što su to termoparovi li RTD-i, ali se njihova primena sve više širi. Prisutni su u industriji metala, stakla, keramike, plastike...
2. Kontaktni temperaturni senzori
2.1. Termoelementi(engl. Thermocouples-TCs)
Termoparovi su jedni od najjednostavnijih i najkorisćenijih temperaturnih senzora. Siroko su korišćeni u zanatsvu i industriji. Baziraju se na Seebeck-ovom efektu koji se desava u električkim vodičima u kojima se pojavljuje temperaturna, gradacija po njihovoj dužini. Jednostavni su, mere u sirokom rasponu temperatura, nisu im potrebne baterije.
Seebeckov efekat:
dV = SAB.(Kh - Kc)
Razlika napona dV izmedju krajeva otvorenog kruga načinjenog od para različitih metala, A i B, čija se dva spoja drže na različitim temperaturama, direktno je proporcionalna u razlici temperatura dva spoja(hladni(c-cold) i topli(h-hot))Kh - Kc, i ne zavise ni u kojoj meri o raspodeli topline na metalu izmedju ta dva spoja. Faktor proporcionalnosti, SAB, se zove relativni Seebackov koeficijent, termo-električna snaga ili samo termo-snaga bi-metalnog para. Opste gledajući taj koeficijent takodje varira o razinama temperatura na kojima se pojavljuje ta razlika. Ako je krug zatvoren, struja će teći vodicima, što se može proveriti preko magnetskog polja koje će uzrokovati ta struja. Ili pak preko Joulovog zagrejavanja koje nastaje zbog otpora vodica. Struja se može detektovati i spajanjem galvanometra ili ampermetra koji bi merili iznos struje. Struju je moguće meriti i merenjem iznosa hemijske supstance uskladištene u elektrohemijskoj ćeliji i sličnim metodama.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET