Poluprovodnici i njihova primena | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Poluprovodnici i njihova primena". Rad ima 23 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
1. Увод........................................……………………………………………………………….3 стр
2. Проводност полупроводника..................................................................4 стр
2. 1 Примесна проводљивост..................................................................................7 стр
3. Образовање PN-споја................................................................................9 стр
3. 1 Директно и инверзно поларисани PN-спој...................................................11 стр
4. Полупроводничка диода.......................................................................................13 стр
5. Транзистор.................................................................................................................15 стр
5. 1 Принцип рада транзистора...........................................................................16 стр
5. 2 Ознаке транзистора.......................................................................................18 стр
5. 3 Транзистор као појачавач...............................................................................19 стр
5. 4 Трантистор као прекидач.................................................................................19 стр
6. Фотопроводљивост............................................................................................. 20 стр
6. 1 Фотодиоде, фототранзистори и фотоотпорници..................................20 стр
6. 2 Светлеће полупроводничке диоде.................................................................21 стр
7. Закључак................................................................................................................ 21 стр
1. Увод
У колонама на левој страни таблице периодног система елемената налазе се метали. Атоми метала могу лако изгубити један или два електрона и постати позитивни јони. Они су, као што је познато, добри проводници електричне струје, с обзиром да је код њих веза између атома и електрона у спољашњој орбити слаба, тако да се електрони могу релативно лако ослободити и постати слободни. Елементи у колонама на десној страни таблице периодног система имају електроне у спољашњим опнама чврсто везане; они су, према томе, изолатори.
У средњим колонама таблице налазе се елементи код којих је проводност знатно мања него код добрих проводника, а знатно већа него код изолатора. Они чине класу полупроводника. Ту спадају 12 елементарних полупроводника: бор (B), угљеник (C), силицијум (Si), фосфор (P), сумпор (S), германијум (Ge), арсен (As), селен (Se), калај (Sn), антимон (Sb), телур (Те) и јод (Ј).
У табели 1.1 приказани су положаји поменутих елемената у периодном Мендељејевом систему. Данас се од елементарних полупроводника скоро искључиво користи силицијум, док се други, као што су арсен, фосфор и бор употребљавају за допирање силицијума, чиме се мења његова проводност.
Табела 1.1
Група
Периода II III IV V VI VII II Be B C N O III Al Si P S Cl IV Ga Ge As Se Br V In Sn Sb Te J Xe VI Pb Bi Po At Још 1950. године запажено је да нека једињења елемената III и V групе периодног система имају полупроводничке особине. Посебну пажњу привлачио је галијум-арсенид (GaAs), јер се сматрало да ће, захваљујући својим особинама, заменити силицијум у компонентама на бази p-n спојева. Међутим, добро уходана технологија силицијумских компонената искључила је ту могућност, тако да се, данас, GaAs користи само за високофреквентне и микроталасне компоненте (на пример код МЕСФЕТ-а).
Истраживања полупроводничких једињења су настављена и врло су актуелна, с обзиром да компоненте на бази ових једињења могу бити ефикасни извори, или, пак, детектори како инфрацрвених радијација, тако и радијација у видљивом спектру.
У табели 1.2 приказана су полупроводничка III-V једињења која се данас највише користе, са назнаком врсте прелаза електрона из валентне у проводну зону.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET