Merenje u Elektrotehnici | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Merenje u Elektrotehnici". Rad ima 22 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Univerzitet u Novom Sadu
Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" Zrenjanin
Školska godina: 2010 / 2011
SEMINARSKI RAD
Predmet: Elektrotehnika sa elektronikom
Tema: MERENJE U ELEKTROTEHNICI
Sadržaj:
1. Fizičke veličine i jedinice. SI sistem jedinica.......................................3
1.1. Fizičke veličine
1.2. Vrednost veličine
1.3. SI sistem jedinica
2. Merenje i rezultati merenja...................................................................7
2.1. Pojam merenja
2.2. Vrste merenja
2.3. Vrste grešaka prema izvorima
2.4. Greške merenja
3. Obrada rezultata merenja....................................................................10
3.1. Predstavljanje rezultata merenja i zaokruživanje
3.2. Obrada i procena tačnosti rezultata merenja
3.3. Direktno merenje koje se ponavlja više puta
3.4. Direktno merenje koje se ne ponavlja
3.5. Indirektno merenje
4. Prikazivanje reultata merenja..............................................................16
4.1. Tabelarno prikazivanje rezultata
4.2. Grafičko prikazivanje rezultata
4.3. Pravila za crtanje grafika
4.4. Linearizacija grafika
5. Merenje električne struje. Ampermetar..............................................19
5.1. Električni merni instrumenti
5.2. Jačina struje
5.3. Merenje električne struje ampermetrom
6. Literatura.............................................................................................23
1. Fizičke veličine i jedinice.
SI sistem jedinica
1.1 Fizičke veličine
Svaki sistem može se opisati sa određenim brojem adekvatno odabranih i višestruko definisanih fizičkih veličina. Do danas je poznato oko 800 veličina. Za svaku od veličina imamo određen simbol i ime. Za svaku od njih postoji skup definisanih operacija na sistemu koje će dovesti do toga da će se toj veličini pridružiti određena brojna vrednost. Ova operacija se naziva merenje. Veze među veličinama mogu da ulaze u matematičke izraze i dalje sa njima možemo postupati po pravilima matematičke logike.
Neke od osnovnih veličina (u opštem smislu) su: dužina, masa, vreme, gustina, snaga, otpornost, itd.
Uticajna veličina je veličina koja sama nije predmet merenja ali ona ipak utiče na merenje ostalih veličina, utičući na brojevne vrednosti.
1.2 Vrednost veličine
Vrednost veličine A je određena proizvodom brojne vrednosti {A} i njene merne jedinice [A]:
A={A}·[A]
Osim ova dva pojma za fizičke veličine možemo definisati i pojam trenutne vrednosti veličine (vrednost veličine u datom trenutku), i lokalne vrednosti veličine (vrednost veličine na odredjenom mestu).
Još jedna od bitnih razlika u odnosu na rezultate u matematici je u tome što se matematičke veličine mogu izračunati barem proizvoljno tačno, a u merenjima fizičkih veličina se može jedino odrediti interval u kom se neka fizička veličina nalazi. Ovo se najlakše može objasniti na primeru broja (. Ukoliko pogledamo njegovu vrednost u tablici zaključićemo da se njegova vrednost nalazi u intervalu:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET