Evro kao platežno sredstvo | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Evro kao platežno sredstvo". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET ZA POSOVNE STUDIJE
FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE
BANJA LUKA
EVRO KAO PLATEŽNO
SREDSTVO
SEMINARSKI RAD
Predmet: Monetarne i javne finansije
Studij: Poslovne i finansijske studije
Studijska grupa: Bankarstvo i berzansko poslovanje
Porazi carine i budžet
Računovodstvo i revizija
Banja Luka, decembar 2009.
Sadržaj
UVOD.....................................................................................................................3
EVRIZACIJA...............................................................................................4
DOLARIZOVANE EKONOMIJE..................................................................5
PREDNOSTI I NEDOSTACI EVRIZACIJE.................................................6
RASPRAVE O EVRIZACIJI........................................................................7
ELEMENTI ZA PROCJENU EVRIZACIJE..................................................8
EVRO KAKO MEĐUNARODNA MONETA.................................................9
DIZAJN, KOVANICE, NOVČANICE I SIMBOLI........................................11
ZAKLJUČAK........................................................................................................13
LITERATURA.......................................................................................................14
UVOD
Evro je zvanična valuta ekonomske i monetrane unije Evropske unije i jedinstven valuta 300 miliona građana 16 zemalja Unije: Austrijem Belgije, Grčke, Njemačke, Italije, Slvenije, Malte, Slovačke, Holandije, Luksemburkga, Portugala, Finske, Francuske i Španije koje čine Evrozonu i Crne Gore, koja još nije članica Unije.
Evro postoji na finansijkom tržištu još od 1999. godine, a kao valuta od 2002. Evrom upraclja Evropski sitem centralnih banaka (ESCB), koji se sastoji od Evropske entralne banke (ECB) i evroznoskih centalnih banaka koje upravljaju u državama. ECB se nalazi u Frakfurtu na Majni (Njemačka).
EVRIZACIJA
Puna evrizacija je rijedak fenomen, ali poslednjih godina ona privlači veliku pažnju o čemu svjedoći rastući broj radova posvećeni ovoj problematici, kao i rastući broj zemalja koje se odlučuju za uvođenje ovog sistema. Poslednjih decenija kao vrlo popularna solucija za male, zavisne, nezavisne i prije svega tranzicion ekonomije pojavila se evrizacija. Ona u stvari predstvalja sistem koji u najkraem znači korišćenje stabilne valute u jednoj zemlji koju izdaju monetarne vlasti druge zemlje.
Evrizacija može da bude:
potpuna ili zvanična evrizacija i
delimiča ili nezvanična evrizacija.
Zvanična ili potpuna dolaarizacija je kompletna monetarna unija sa stranom zemljom iz koje se valuta uvozi proglašavanjem strane valute zvaničnim sredstvom plaćanja i povlačenjem vlastite valute. Ptpun a evrizacija (dolarizacija) predstavlja ekstremnu formu valutnog odbora. Takva afirmacija strane valute se po pravilu varifikuje zakonom, a u određenom slučaju i ustavom.
Nezvanična dolarizacija se javlja kad ekonomski subjek jedne zemlje drže veliki dio svojih finansijskih sredstava u sredstvima denominiranih u stranoj valuti, gdje strana valuta nema svojstva zvaničnog sredstva plaćanja kao što ima domaća. Ona se javlja u više oblika: držanje hartija od vrijednosti denominiraih u devizama, držanje deviza u kešu, držanje depozita u devizama kod domaćih banaka i držanje depozita u stranim bankama.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET