Dokumentarni akreditiv | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Dokumentarni akreditiv". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UVOD
Dokumentarni akreditiv nastao je iz prakse međunarodne trgovine kao instrument robnog i platnog prometa. Koliki je njegov značaj najbolje pokazuje činjenica da se pomoću njega obavlja oko 80% međunarodne trgovine. Teško je utvrditi kada je dokumentarni akreditiv nastao, jer postoje mišljenja da je još u starom Rimu bilo situacija i poslova koji podsećaju na dokumentarni akreditiv. Dokumentarni akreditiv sličan današnjem nastao je negde krajem XVIII veka.
U prvom poglavlju rada govori se o učesnicima u poslovima akreditiva. Međunarodni dokumentarni akreditiv predstavlja bankarski posao po kome se akreditivna banka na zahtev svog komitenta (najčešće kupca) obavezuje sa plati korisniku (najčešće prodavcu) određeni iznos novca (ili akceptira menicu koju je izdao prodavac ili da ovlasti drugu banku da to uradi), nakon što joj prodavac prezentira ugovorom predviđena dokumenta i ako su svi ostali uslovi akreditiva ispunjeni.
Drugi deo rada ukazuje na sadržinu poslova akreditiva. Međunarodna privredna komora formulisala je pravila primenljiva za dokumentarni akreditiv u međunarodnoj trgovini, a u njihovoj izradi učestvovali su pravnici iz anglosaksonske i kontinentalne pravne škole. Pravila primenjuju banke iz više od 160 zemalja, što ilustruje njihov međunarodni karakter. Revizije ovih pravila vršene su 1951, 1962, 1974 i 1983.godine. Poslednja verzija Jednoobraznih običaja i pravila za dokumentarne akreditive doneta je 1993.godine. Važeći tekst pravila je na engleskom jeziku. Ova pravila zasnovana su na principu autonomije volje i dispozitivnog karaktera svojih odredaba, što znači da će se primeniti samo ako strane tako predvide. Isto tako, ugovorne strane mogu sporazumno menjati sadržinu pravila. Pošto je akreditiv strogo formalan instrument, svi učesnici u akreditivnom poslovanju moraju se tačno pridržavati uslova koji su u njemu definisani.
Treći deo rada ukazuje na različite vrste akreditiva u međunarodnoj praksi.Ugovori o međunarodnoj trgovini koriste dokumentarni akreditiv kontinentalnog pravnog sistema i različite vrste akreditiva koji se koriste u anglosaksonskom pravnom sistemu. Osnovna podela akreditiva je na neuslovljeni (lični akreditiv, kreditno pismo, budžetski akreditiv i permanentni) i robni koji se deli prema raznim kriterijumima (opozivi i neopozivi, nostro i loro, prenosivi i neprenosivi, potvrđeni i nepotvrđeni, jednokratni i revolving, akreditiv po viđenju i terminski, podakreditiv, akceptni, itd.)
Četvrti deo rada ukazuje na značaj akreditiva i zaštitu prava učesnika u međunarodnoj trgovini putem njega. Međunarodni dokumentarni akreditiv je važan posao i prati međunarodnu kupoprodaju. Kupac nije spreman da plati cenu pre nego što primi isporuku, a prodavac nije spreman da isporuči robu, ako nije siguran da će mu biti plaćena. Međunarodni akreditiv pomaže da se pomire navedeni suprotstavljeni interesi. Akreditiv je nastao kao način plaćanja cene po ugovoru o međunarodnoj kupoprodaji i zato predstavlja sredstvo plaćanja. Pored toga, predstavlja i poseban oblik finansiranja jer je u ugovoru o kupoprodaju predviđen akreditiv kao način plaćanja cene za isporučenu robu. Pored sredstava plaćanja cene po ugovoru o kupoprodaji, dokumentarni akreditiv pojavljuje se i kao način plaćanja cene u ugovorima o međunarodnim investicionim radovima i ugovorima o osiguranju.
AKREDITIV
1. Učesnici u poslovima akreditiva:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET