Devizni kurs | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Devizni kurs". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
Predmet: MONETARNA EKONOMIJA
DEVIZNI KURS
Beograd, maj, 2010.
SADRŽAJ
UVOD……………………………………………………………………………….…….3
1.KLASIFIKACIJA DEVIZNOG KURSA……………………………………...……..4
2.PREDNOSTI I NEDOSTACI FIKSNOG I FLUKTUIRAJUĆEG
REŽIMA DEVIZNOG KURSA………………………………………………...………5
3.BIPOLARIZACIJA REŽIMA DEVIZNOG KURSA……………………………….8
ZAKLJUČAK………………………………………………………………………..…13
LITERATURA…………………………………………………………………….……14
UVOD
Izbor režima deviznog kursa značajan je ne samo sa aspekta njegovog uticaja na trgovinske tokove, već I zbog inflatornih očekivanja. Moguće je da za zemlje koje se suočavaju sa dezinflacijom fiksni devizni kurs predstavlja prikladnije rešenje. Ali, u zemljama sa značajno pogoršanim trgovinskim bilansom i sporim rastom, možda bi fleksibilniji režim predstavljao bolje rešenje. Prema prirodnoj klasifikaciji iz 1980-tih I 1990-tih, srednji režimi mogu da pruže značajne prednosti – njima su obuhvaćene dobre strane oba ekstrema, a istovremeno se izbegavaju mnogi troškovi.
1.KLASIFIKACIJA DEVIZNOG KURSA
Od 1975, do 1998, MMF-ova zvanična klasifikacija režima deviznog kursa zemalja članica počivala je na njihovoj zvaničnoj notifikaciji.Precizno, “de iure” klasifikacija je pravila razliku između tri glavne kategorije režima :
- režimi zasnovani na nekoj formi kontrole deviznog kursa (pegs regimes);
- režimi sa ograničenom fleksibilnošću (prelazni režimi) - koji dozvoljavaju deviznom kursu da fluktuira u okviru intervala ili prema utvrđenom dogovoru;
- fleksibilniji aranžmani – u kojima se rukovodi deviznim kursom ili mu se dopušta da slobodno pliva.
Jedna od ključnih prednosti “de iure” klasifikacije jeste usaglašenost (uzima se u obzir režim deviznog kursa koji je zvanično prijavljen, pa nema mogućnosti različitih interpretacija), često izveštavanje (na kvartalnoj bazi) i duga istorija, na osnovu čega su se i sprovodile mnoge empirijske analize režima deviznog kursa. Međutim, ovaj sistem je imao i dosta nedostataka, od kojih je verovatno najveći nemogućnost da se napravi razlika između onoga što zemlja tvrdi da radi (de iure) i onoga što u stvari radi (de facto).
Neke zemlje sa fiksnim režimima su sprovodile česte devalvacije, koristeći devizni kurs u cilju podsticanja izvozne konkurentnosti, samim tim, čineći svoje režime manje različitim od fleksibilnih režima. Druge zemlje su, opet, tvrdile da imaju plivajuće režime, pri čemu su neformalno upravljale deviznim kursom po unapred zacrtanoj putanji. Prema podacima MMF-a (IMF, 1999) oko 60% zemalja koje su klasifikovane kao zemlje sa rukovođeno fluktuirajućim deviznim kursom (managed floating), dočekale su kraj 1997, sa nekim oblikom de facto fiksnog režima (15% konvencionalno fiksni, 13% režim pokretnih pariteta – crawling peg, 20% fleksibilno rukovođeni intervalni režim - crawling band i 11% režim horizontalnih invervala). To je, između ostalog, bio rezultat pokušaja da se izbegnu politički troškovi vidljive devalvacije ukoliko bi fiksni devizni kurs bio objavljen. Želja je bila da se koristi devizni kurs kao inflaciono sidro, pri tome izbegavajući i rizik napada na njihove valute.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET