Depozitne finansijske institucije kao finansijski posrednici | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Depozitne finansijske institucije kao finansijski posrednici". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD
DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE KAO FINANSIJSKI POSREDNICI
SADRŽAJ
Uvod...................................................................................................3
Finansijski posrednici.........................................................................4
Depozitne institucije na finansijskom tržištu.......................................5
Komercijalne (poslovne) banke..........................................................5
Štedno kreditne asocijacije.................................................................9
Štedionice..........................................................................................10
Kreditne unije.....................................................................................10
Zaključak............................................................................................12
Literatura............................................................................................13
Uvod
Depozitne institucije su finansijski posrednici koji prihvataju depozite pojedinaca i institucija i bave se odobravanjem zajmova.Depozitne finansijske institucije obuhvataju komercijalne banke, štedno- kreditna udruženja, štedne banke i kreditne sindikate.Depozitne finansijske institucije prihod generišu na dva načina: prinosom od investiranja u finansijsku aktivu i zaračunavanjem provizija na finansijske transakcije.One su dobile naziv po tome sto do sredstava dolaze prikupljanjem depozita od ostalih ucesnika na finansijskim tržištima.Dakle izvor sredstava ovim institucijama predstavljaju razne vrste depozita koji za njih čine pasivu pošto na osnovu prikupljenih depozita imaju obaveze prema deponetnima.Aktivu depozitnim finansijskim institucijama predstavljaju odobreni krediti ili ulaganja u različite oblike finanasijske aktive,najčešće hartije od vrijednosti.
FINANSIJSKI POSREDNICI
Finansijske posrednike grupišemo u nekoliko osnovnih kategorija:
klasični,odnosno tradicionalni ( banke,štedionice,kreditne zadruge i dr),
institucionalni investitori (osiguravajuće kompanije,penzioni fondovi,finnasijske kompanije i dr),
kolektivni investitori ( investicione kompanije,uzajamni fondovi) i
brokersko-dilerske institucije – berzanski posrednici
Kao osnovni učesnici u trgovini finansijskim instrumentzima posreduju izmedju nosilaca i korisnika akumulacije (štednje) ukoliko su oni funkcionalno razdvojeni. Navedeno posredovanje obavljaju prikupljanjem akumulacije putem sopstvenih kreditnihi finansijskih instrumenata (kreirajući sopstvenu pasivu) i vrše njeno usmeravanje odobravanjem kredita ili kupovinom hartija od vrednosti zajmoprimca (kreirajući svoju aktivu). Banka preko depozita i štednih uloga prikuplja novčana sredstva (pasiva) koja,odobravanjem kredita ili kupovinoma akcija,usmjerava u korporativni sektor (aktiva). Time potraživanje neposrednih kreditora transferiše u spostveno potraživanje finansijskog posrednika prema korisnicima akumulacije.
DEPOZITNE INSTITUCIJE NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU
U depozitne institucije spadaju:
-komercijalne (poslovne) banke,
-štedionice (saving banks),
-kreditne unije (credit union).
Zajednička karakteristika ovih institucija je da do sredstava dolaze putemprikupljanja depozita.
Komercijalne (poslovne) banke
Ove institucije su prvobitne osnovane da bi privredi pružale bankarske usluge,omogućavajući im da kod njih bezbedno drže svoja finansijska sredstva i da ih povlače kada im ej to potrebno,kao i da uzimaju zajmove. Danas,mnoge komercijalne banke nude račune i zajmove pojedincima. Da bi se razumelo poslovanje komercijalnih banka,treba poceti od razmatranja bilansa stanja komercijalne banke. Bilans stanja pokazuje strukturu imovine odnosno aktivu i pasivu firme: izvori njenih finansijskih sredstava (pasiva) i sredstava u koja su ovi izvori uloženi (aktiva).
Bilans stanja banke pokazuje da je:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET