Deflacija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Deflacija". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Sadržaj
1.uvod-pojam i priroda deflacije
Pojava suprotna rastu cena, tj. opadanje opšteg nivoa cena, naziva se deflacija. Ona označava kretanje cena u obrnutom smeru.
Deflacija predstavlja poremećaj monetarne ravnoteže u potpunosti suprotan inflaciji. Ona predstavlja takvo stanje u privredi u kojem efikasna novčana tražnja zaostaje za ponudom roba (ponuda je veća od tražnje), što bi se, po pravilu, trebalo odraziti na snižavanje cena.
Deflacija je, istorijski posmatrano, veoma retka pojava, daleko ređa od inflacije. U sistemu zlatnog važenja, snižavanje i pad tražnje vezani su za odliv zlata (deviza) i smanjenje zlatne podloge koja iz toga nastaje, što dovodi i do sužavanja opticaja, najčešće kroz restrikciju kredita banaka. U principu, deflacija je monetarni aspekt depresije, a nastaje kao jedna faza u konjunkturnom ciklusu kroz koji se kreće kapitalistička država.
Deflacija se u 19. veku smatrala metodom jačanja kupovne snage novca, odnosno revalviranja vrednosti novca.
U savremenoj teoriji, deflaciju karakteriše proces kontrakcije (povlačenja) novčanog volumena, a posmatra se kao proces opadanja efektivne tražnje, uz njeno sve veće vezivanje za ciklična kretanja kapitalističke privrede. Međutim, savremena deflacija obično nije više vezana za pad cena. Cene stalno rastu i u uslovima oštrih restrikcija novčane mase i u uslovima depresione faze ciklusa kapitalističke privrede. Oštra restriktivna kreditna politika usko je povezana s politikom stabilizacije. Kao takva, ona često dovodi do nezaposlenih kapaciteta, nezaposlene radne snage i pada proizvodnje i nacionalnog dohotka. Zbog svega navedenog, oštra deflaciona kreditna politika se izbegava kao kurs ka stabilizaciji privrede.
Mnoge kapitalističke privrede (Japan, Francuska, V. Britanija i dr.) pokušale su u razdoblju od 1974. do 1976. godine da sprovedu politiku stabilizacije privrede, snižavanjem cena i jačanjem kupovne snage novca kroz restriktivnu kreditnu politiku, ali su doživele pad stope ekonomskog rasta, porast nezaposlenosti rada i kapaciteta, uz dalje zadržavanje inflacije na visokom nivou. Deflacija, kao sredstvo u borbi protiv inflacije, danas ne daje gotovo nikakve rezultate u razvijenim privredama i odnosima određenih snaga i struktura u njima.
2.Uzroci i faktori deflacije
Deflacija, kao i inflacija, javlja se kao monetarni fenomen i može biti izazvana brojnim i različitim tokovima, koje klasifikujemo u četiri grupe :
monetarni faktori
finansijski faktori
realni faktori reprodukcije
politički (neekonomski) faktori.
Deflacija izazvana monetarnim faktorima vezana je za smanjenje mase novca u opticaju ili za veliko usporavanje brzine opticaja novca (uz datu novčanu masu). S obzirom na to da je nastala oštrom restriktivnom politikom, odnosno smanjenjem novčanog opticaja, deflacija se sprovodi na nekoliko načina:
Restriktivna kreditna politika, preko koje se smanjuju krediti privredi i stanovništvu, uzrokuje smanjenje efektivne novčane tražnje. Padanje efektivne novčane tražnje, uz date robne fondove, dovodi do pada cena i realizacije.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET