Ciljevi monetarne politike | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ciljevi monetarne politike". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Predmet: MONETARNA EKONOMIJA
CILJEVI MONETARNE POLITIKE
Ćurčin Suzana
Beograd, mart, 2010.
S A D R Ž A J
Strana
U V O D .........................................................................................................................3
1. TEORIJSKA RAZMATRANJA MONETARNE POLITIKE ............................4
2. GLAVNI CILJEVI MONETARNE POLITIKE ...................................................6
2.1. Režimi monetarne politike ...................................................................................8
2.2. Vrste monetarne politike ......................................................................................9
2.3. Transmisioni mehanizam monetarne politike ......................................................9
3. CENTRALNA BANKA I MONETARNE POLITIKA ........................................10
4. VERODOSTOJNOST CENTRALNE BANKE U SPROVOĐENJU
MONETARNE POLITIKE .....................................................................................12
Z A K LJ U Č A K ........................................................................................................15
L I T E R A T U R A ....................................................................................................16
U V O D
Kao jedna od glavnih funkcija države, a naročito njene izvršne vlasti u ekonomskoj se literaturi navodi maksimiziranje funkcije društvenog blagostanja. Bez obzira što postoje razne teorije o tome što sve ulazi u funkciju društvenog blagostanja, većina ekonomista se slaže sa stabilnim cenama i održivim rastom kao jednim od najvažnijih ciljeva pri maksimiziranju funkcije društvenog blagostanja.
Kako inflacija smanjuje vrednost nominalnog dela bogatstva, to praktično znači da borba protiv inflacije proizilazi iz tog temeljnog ljudskog prava. Isto tako, bogatstvo se može umanjiti ako realni privredni rast ne sledi prirast stanovništva, što znači da se bogatstvo/blagostanje društva deli više pojedinaca, pa svako od njih dobija manje, što umanjuje vrednost njihovog privatnog vlasništva. Poticanje realnog ekonomskog rasta takođe, proizilazi iz temeljnog ljudskog prava nepovredivosti vlasništva. Borba protiv inflacije i poticanje rasta temeljni su ustavni ciljevi koje društvo postavlja pred Vladu i ostale delove vlasti.
Monetarna politika je skup mera ekonomske politike na raspolaganju izvršne vlasti. Ona takođe mora doprineti postizanju niske inflacije te stabilnog i održivog rasta. Monetarnom politikom kontroliše se ponuda novca od strane centralne banke a sastoji se od politike ograničavanja novčane ponude i od politike ekspanzivne novčane ponude. Centralna banka to realizuje sprovođenjem odgovarajućih monetarnih operacija. Pojam "moneterne operacije" odnosi se na sprovođenje monetarne politike utvrđene od strane centralne banke. Pod ovim širokim pojmom, monetarne vlasti treba da odrede ciljeve kojima treba težiti, kao i strategiju i vrstu instrumenata koje treba koristiti u realizaciji postavljenih ciljeva. Za većinu zemalja konačni, dugoročni cilj monetarne politike jeste niska i stabilna inflacija. Međutim, iz operativnih razloga, kao kratkoročni cilj te politike, centralna banka najčešće utvrđuje postizanje nekog konkretnog nivoa kamatnih stopa, rezervi komercijalnih banaka ili deviznog kursa. .
TEORIJSKA RAZMATRANJA MONETARNE POLITIKE
Klasična ekonomska škola od A. Smith-a do A. Marshall-a, Monetaristi na čelu s M. Friedmanom i Neoklasična škola racionalnih očekivanja T. Sargent, N. Wallace, R. Barro i drugi smatraju da akcije monetarne politike nemaju efekta na realnu ekonomsku aktivnost tj.da je monetarna politika neutralna u dugom roku odnosno da postoji dugoročna neutralnost monetarne politike (long-run neutrality), a škola realnih poslovnih ciklusa F. Kydland, E.Prescott i dr. da akcije monetarne politike uopšte nemaju efekta na realnu ekonomsku aktivnost ni u dugom ni u kratkom roku. Kejnzijanska škola (J.M. Keynes, J.R. Hicks, P.A. Samuelson i dr.) i Nova kejnzijanska škola racionalnih očekivanja (N.G. Mankiw, O.J.Blanchard i dr.) smatraju da monetarna politika nije neutralna ni u kratkom ni u dugom roku. Osim Škole realnih poslovnih ciklusa (Real Business Cycle - RBC) na ekstremu potpune neutralnosti monetarne politike i ortodoksnih kejnzijanaca na ekstremu potpune neutralnosti monetarne politike, velika većina škola se slaže da monetarna politika može imati kratkoročne efekte na realnu privrednu aktivnost u razdoblju do dve godine, dok se ti efekti nerealni output i zaposlenost neutralizuju u dugom roku.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET