Centralna banka | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Centralna banka". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet: BERZE I FINANSIJSKA TRŽIŠTA
C E N T R A L N A B A N K A
Čačak, maj, 2010. godina.
Sadržaj
I UVOD 2 1. POJAM CENTRALNA BANKA 3 2. FUNKCIJE CENTRALNE BANKE 4 2.1. Centralna banka kao nosilac funkcije nadgledanja platnih sistema 4 2.2. Centralna banka kao institucija koja obavlja poravnanje (settlement institution)  5 2.3. Centralna banka kao operator i učesnik u platnim sistemima  6 2.4. Centralna banka kao regulator platnih sistema 6 2.5. Centralna banka kao „katalizator“ aktivnosti u platnim sistemima 7 2.6. Centralna banka kao nosilac funkcije nadgledanja 7 3. KARAKTERISTIKE CENTRALNE BANKE 11 3.1. Odgovornost i transparentnost centralne banke 11 3.2. Nezavisnost centralne banke i ekonomske performanse 12 3.2.1. Inflacija 12 3.2.2. Rast i investicije 14 3.2.3. Distribucija nominalnih i realnih kamatnih stopa 14 3.2.4. Prilagođavanje rasta zarada 14 3.3. Kapital, raspodela dobiti i nezavisnost centralne banke 15 II ZAKLJUČAK 17 III LITERATURA 19
I UVOD
Pre dvadeset godina većina centralnih banaka u svetu funkcionisale su kao službe ministarstva finansija. U prošlosti se od većine centralnih banaka očekivalo -shodno zakonu, običaju, ili i jednom i drugom - da koriste svoje instrumente radi ostvarenja mnoštva ciljeva, kao što su visoke stope rasta i zaposlenosti, obezbeđivanje sredstava za državne rashode i rešavanje problema platnog bilansa. Takođe se očekivalo da održe finansijsku stabilnost i stabilnost cena, ali cilj stabilnosti cena bio je jedan od ciljeva u osnivačkom aktu banke i nije imao nikakav poseban status. U nekim slučajevima, poput Španije i Norveške, nije se čak ni spominjao u aktima. U skladu sa realnošću, ni ekonomska teorija nije pridavala neku posebnu važnost nezavisnosti centralne banke, a koncept kredibiliteta monetarne politike je tek nastajao. Štaviše, kao primetno nasleđe Kejnza, postojalo je uverenje da određena stopa inflacije doprinosi ekonomskom rastu. Iako su neke banke imale umerenu zakonsku autonomiju, nivo stvarne nezavisnosti je obično bio manji od one naznačene u zakonu, posebno u zemljama u razvoju. Uz nekoliko izuzetaka, centralne banke nisu bile nezavisne prilikom izbora svojih instrumenata, a odgovornost za stabilnost cena zadržali su, bar implicitno, ministarstvo finansija i drugi ekonomski organi vlade. U nekoliko razvijenih ekonomija sa velikim tržištima kapitala (poput Japana, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Država i Zapadne Nemačke), stabilnost cena se uglavnom održavala putem mera relativno konzervativnih ministarstava finansija ili de facto nezavisnih centralnih banaka. Većina drugih zemalja sa prihvatljivim nivoom stabilnosti cena ostvarile su taj rezultat vezivanjem svojih valuta za valutu zemlje s dovoljno konzervativnim agregatnim nominalnim politikama. Pod Bretonvudskim sistemom, većina valuta se automatski vezivala za američki dolar. Nakon propasti tog sistema sedamdesetih godina, mnoge zemlje su primenile unilateralna vezivanja, a kasnije i raspone. Zemlje koje nisu primenile ni jedan od pomenuta tri modela prolazile su kroz duge epizode visoke i promenljive inflacije, kao što pokazuju slučajevi Argentine, Brazila, Čilea, Izraela i Meksika. U ovom seminarskom radu će biti obrađena centralna banka kroz pojam, ulogu i njene funkcije, zaključno sa značajem njene nezavisnosti u bankarskom sistemu bilo koje zemlje.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET